1. Јн1 ยน 1. Јованова1 ยอห์น, поглављеบทที่ Прва посланица Јованова1 ยอห์น, поглављеบทที่ 3

ฉบับแปล

Видите колику љубав нам је Отац даровао: да се зовемо Божија деца! А то и јесмо. Свет нас не познаје зато што није упознао њега. Драги моји, сада смо Божија деца, а још се није показало шта ћемо бити. Али знамо да ћемо, када се он појави, бити слични њему, јер ћемо га видети онаквог какав јесте. И ко год полаже ову наду у њега, чисти се као што је и он чист.

Ко год чини грех, чини безакоње, јер грех је безакоње. А ви знате да се он појавио да уклони грехе и да у њему нема греха. Ко год живи у њему, више не греши. А ко греши, није га видео ни упознао.

Дечице, нека вас нико не доводи у заблуду. Ко чини оно што је праведно, праведан је као што је он праведан. Ко чини грех, припада ђаволу, јер ђаво греши од почетка. Зато се појавио Син Божији – да разори ђавоља дела. Ко год је рођен од Бога, не чини грех, јер Божије семе живи у њему; он не може да греши, јер је рођен од Бога. По овоме се распознају Божија деца и ђавоља деца: ко год не чини оно што је праведно и ко не воли свога брата, не припада Богу.

Волите један другога

Ово је порука коју сте чули од почетка: да волимо један другога. Не будите као Каин, који је припадао Зломе и убио свога брата. А зашто га је убио? Зато што су његова дела била зла, а дела његовог брата праведна. Не чудите се, браћо, ако вас свет мрзи. Ми знамо да смо из смрти прешли у живот, јер волимо браћу. Ко не воли, остаје у смрти. Ко год мрзи свога брата, убица је, а знате да ниједан убица нема у себи трајног, вечног живота.

По овоме знамо шта је љубав: он је за нас положио свој живот. Стога смо и ми дужни да свој живот положимо за браћу. Ко има добра овога света и гледа свога брата како оскудева, па се на њега не сажали, како може Божија љубав да остане у њему? Дечице, не волимо речју и језиком, него делима и истином. По томе ћемо знати да припадамо истини и умирити своју савест пред њим кад год нас савест осуђује. Јер, Бог је већи од наше савести и све зна.

Драги моји, ако нас савест не осуђује, имамо поуздање пред Богом и добијамо од њега оно што замолимо, јер се држимо његових заповести и чинимо оно што је њему мило. А ово је његова заповест: да верујемо у име његовог Сина Исуса Христа и да волимо један другога као што нам је заповедио. Ко се држи његових заповести, у њему живи и он у њему. А по овоме знамо да он живи у нама: по Духу кога нам је дао.