Јовโยบ Јовโยบ, поглављеบทที่ Књига о Јовуโยบ, поглављеบทที่ 5

Хајде, позивај! Ко ће ти се одазвати?

Коме од светих ћеш да се окренеш?

Безумника убија безумље,

а лаковерног сатире завист.

Лично сам видео безумника како се одомаћује

и одмах сам проклео његово газдинство.

Јер, деца су му далеко од сигурности,

гину на вратима, а нема ко да их избави.

Летину његову једе ко је гладан,

купи је чак и испод трња,

док жедан вреба на њихово благо.

Јер штета не излази из прашине

и из земље не ниче невоља;

већ се човек рађа за невољу

ко што у вис врцају варнице.

Али ја бих да Бога тражим

и Богу свој случај да изнесем;

њему, што велике ствари чини,

неистраживо мноштво чудеса његових;

њему, који даје кишу земљи

и који шаље воду пољима;

њему, који понижене на висину ставља

и жалосне на сигурно диже;

њему, који мрси науме лукавих

и не даје да им руке с успехом послују.

Бог надмудрује мудре њиховим лукавством,

суновраћује савет препредених

који усред дана помрчину срећу

и у подне пипају ко ноћу.

Да, Бог спасава од мача из њихових уста

и сиромаха из руку јакога!

Тад убоги задобија наду,

а неправда затвара уста своја.

О, како је благословен човек кога Бог прекорева!

Зато не презири опомену Свемоћнога.

Јер он и рани и завије;

он удара, али руке његове лече.

Од шест ће те невоља спасти,

а и у седмој зло те се неће дотаћи.

У глади ће те спасти, од смрти

и од снаге мача у рату.

Сакривен ћеш бити од шибе језика

и нећеш стрепети од пропасти кад стигне.

Смејаћеш се разарању и глади

и нећеш стрепети од земаљских звери,

јер ћеш бити у савезу с камењем по пољу

и земаљске ће звери бити у миру са тобом.

Видећеш да си сигуран у шатору своме,

обилазићеш имање своје и ништа му зафалити неће.

Видећеш да ће ти деца бити бројна,

да је твојих наследника као траве по земљи.

Једар ћеш отићи у гроб,

као што се у право време сакупља сноп жита.

Ето, то смо проучили. То је тако.

А ти си чуо, па примени то на себе!“