2. Сам2Sa 2. Самуилова2 Samuelsboken, поглављеkapitel Друга књига СамуиловаAndra Samuelsboken, поглављеkapitel 14

Давид дозвољава Авесалому да се врати у Јерусалим

Јоав син Церујин знао је да цар чезне за Авесаломом, па посла у Текоу по једну мудру жену.

Он јој рече: »Претварај се да си у жалости. Обуци одећу за жалост и немој се мазати уљем. Понашај се као жена која већ много дана оплакује покојника, 2. Сам 23:26; 2. Днв 11:6па иди цару и овако му кажи.«

Тада јој Јоав рече шта да каже.

Када је жена из Текое дошла цару, ничице му се поклони, па рече: »Помози ми, царе!«1. Сам 20:41; 2. Сам 1:2; 2. Сам 9:6

»Шта те мучи?« упита је цар.

А она одговори: »Удовица сам – муж ми је умро. Ја, твоја слушкиња, имала сам два сина. Они се потукоше у пољу, а никог да их растави, па један удари и уби оног другог. Сада се цело братство дигло против мене. ‚Предај нам братоубицу‘, говоре, ‚да га погубимо зато што је одузео живот своме брату. Тако ћемо затрти и наследника.‘ Они, дакле, хоће да ми угасе једину живу жераву која ми је још остала, да моме мужу не оставе ни имена ни потомства на лицу земље.«4. Мој 35:19; 4. Мој 35:21; 5. Мој 19:12; 2. Сам 21:17

Тада јој цар рече: »Иди кући, а ја ћу некоме заповедити да се постара за то.«

Али жена из Текое му рече: »Мој господару царе, нека кривица буде на мени и мојој породици. Цар и његов престо су недужни у свему овоме.«

»Буде ли ти неко нешто рекао«, рече цар, »доведи га мени, па ти неће више додијавати.«

А она рече: »Нека се цар помоли ГОСПОДУ, своме Богу, да спречи крвног осветника да даље убија, да ми не затре сина.«

»Тако ми ГОСПОДА живога«, рече он, »твоме сину неће пасти ни длака с главе.«

Тада жена рече: »Допусти ми да ти још нешто кажем.«

»Кажи«, одговори он.

А она рече: »Зашто си овако нешто наумио против Божијег народа? Овим што је цар рекао, самога себе је осудио, јер није вратио свога сина кога је прогнао. Сви ћемо сигурно умрети, јер смо као вода која се проспе на земљу, па не може више да се покупи. Бог не враћа мртваца у живот, али налази начина да изгнаник не остане отуђен од њега. Јез 18:32; Јез 33:11Дошла сам да ти сада ово кажем, господару, јер су ме људи застрашили. Помислила сам: ‚Говорићу с царем. Можда ће учинити оно што га замолим. Јер, он ће пристати да ме избави из руку човека који и мене и мога сина хоће да лиши наследства које нам је Бог дао.‘ 5. Мој 32:9; Пс 94:5Онда помислих: ‚Нека реч мога господара цара донесе спокој, јер он попут Божијег анђела разликује добро и зло.‘ Нека ГОСПОД, твој Бог, буде с тобом.«1. Сам 29:9; 2. Сам 19:27

Тада јој цар рече: »Немој да ми ускратиш одговор на питање које ћу ти поставити.«

»Кажи, мој господару царе«, одврати жена.

Цар је упита: »Није ли Јоав умешао своје прсте у све ово?«

А жена одговори: »Живога ми тебе, мој господару царе, код тебе нема врдања! Да, управо ми је твој слуга Јоав заповедио да ово урадим. Он ми је рекао шта да кажем. Учинио је то не би ли променио садашње стање. Ти си, господару, мудар као Божији анђео – знаш све што се дешава у земљи.«Јес 5:2

Цар рече Јоаву: »Добро, учинићу то. Иди и врати младића Авесалома.«

На то се Јоав ничице поклони цару и благослови га, па рече: »Данас знам, мој господару царе, да сам ја, твој слуга, нашао милост у твојим очима, јер си ми услишио молбу.«1. Сам 25:24

Онда Јоав оде у Гешур и доведе Авесалома назад у Јерусалим.1. Днв 3:2; 2. Сам 13:37

Али цар рече: »Нека иде својој кући. Нећу да га видим.«

Тако Авесалом оде својој кући не видевши цара.

А у целом Израелу ниједан човек није био толико хваљен због своје лепоте као Авесалом: био је без мане од главе до пете. 1. Цар 1:6Кад год би шишао косу, што је чинио с времена на време, кад би му постала претешка, мерио би је: била би тешка две стотине шекела(a)14,26 две стотине шекела 2,28 килограма. царске мере.2. Сам 18:9

Авесалому су се родила три сина и кћи. Кћи му се звала Тамара и била је прелепа жена.2. Сам 13:1

Авесалом проведе две године у Јерусалиму, а да није видео цара. Он онда посла по Јоава да га пошаље цару, али овај одби да дође. Он посла по њега други пут, али он опет одби.

Тада Авесалом рече својим слугама: »Слушајте: Јоавова њива је поред моје. Он тамо гаји јечам. Идите и запалите је.«

Тако Авесаломове слуге запалише Јоавову њиву.

Тада Јоав дође у Авесаломову кућу и упита га: »Зашто су ми твоје слуге запалиле њиву?«

»Слушај«, рече му Авесалом, »поручио сам ти да дођеш да те пошаљем цару да га питаш: ‚Зашто сам долазио из Гешура? Било би боље да сам остао тамо.‘ Дакле, хоћу да видим цара. Ако сам за нешто крив, нека ме погуби.«

Тако Јоав оде цару и то му исприча, па цар позва Авесалома. Авесалом уђе код цара и ничице му се поклони, а цар га пољуби.