ЈовJob. ЈовJob, поглављеcapítulo Књига о ЈовуLibro de Job, поглављеcapítulo 17

»Дух ми је скршен, живот ми се гаси,

гробље ме чека.

»Да, ругаоци ме окружују;

моје очи на њиховој издаји почивају.

Положи залог за мене, Боже –

ко би други за мене јемчио?

Јер, ти си им затворио срце, да не разумеју;

зато им нећеш дати да буду узвишени.Мт 11:25

Ко поткаже пријатеља ради награде,

његовој деци ишчилеће очи.Јов 11:20

»Бог учини да сваком будем узречица погрдна,

онај коме сви у лице пљују.Јов 12:4; Јов 30:9; Јез 33:32

Очи ми се замутиле од бола,

сви ми удови попут сенке постали.Пс 6:7

Честити се због тога згражавају,

недужни устаје на безбожнога.

Праведник се држи својих путева

и човек неокаљаних руку јачи постаје.

Хајде, опет сви покушајте;

међу вама нећу наћи мудрога.

Моји дани су прошли,

изјаловили се моји науми

и жеље мога срца.

Ови ноћ у дан претварају

и пред лицем тмине говоре:

‚Светлост се примиче.‘

Ако је Шеол дом ком се надам,

ако свој лежај простирем у тмини,

ако гробној јами говорим: ‚Ти си ми отац‘

и црву: ‚Мајко‘ или: ‚Сестро‘,

где ми је онда нада?

Види ли неко какву наду за мене?

Да ли ће она са мном до капија Шеола сићи?

Хоћемо ли се заједно спустити у прах?«