1. Мој 1. Мојсијева, поглавље Постање (Прва књига Мојсијева), поглавље 43
Јосифова браћа се враћају у Египат
А у земљи је и даље владала тешка глад.
Када су појели жито које су донели из Египта, отац им рече: »Вратите се и купите нам још мало хране.«1. Мој 44:25
Али Јуда му рече: »Онај човек нас је озбиљно упозорио: ‚Не излазите ми на очи без свога брата.‘ 1. Мој 42:20Ако си вољан да нашег брата пошаљеш с нама, ићи ћемо и купити ти хране. Али ако нећеш да га пошаљеш, нећемо ићи, јер нам је онај човек рекао: ‚Не излазите ми на очи без свога брата.‘«1. Мој 42:4; 1. Мој 42:15
Тада Израел упита: »Зашто сте ме увалили у ову невољу рекавши том човеку да имате још једног брата?«
»Потанко нас је испитивао о нама и нашој породици«, одговорише они. »‚Је ли вам отац још жив?‘, ‚Имате ли још којег брата?‘ и ми смо му само одговарали на питања. Откуд смо могли да знамо да ће рећи: ‚Доведите свога брата‘?«1. Мој 42:7; 1. Мој 44:19
Тада Јуда рече свом оцу Израелу: »Пошаљи дечака са мном, и одмах ћемо кренути, да преживимо и ми, и ти, и наша нејач, а не да помремо. Ја ти јемчим за њега, мене сматрај одговорним. Ако ти га не вратим, целог живота ћу бити крив пред тобом. 1. Мој 44:32Да нисмо одуговлачили, могли смо већ двапут да се вратимо.«
Тада им њихов отац Израел рече: »Ако тако мора да буде, онда овако урадите: Ставите у торбе најбоље плодове ове земље и однесите их оном човеку на дар: мало балсама, мало меда, зачина и смирне, пистаћа и бадема. И понесите двоструко више новца, јер треба да вратите новац који вам је стављен назад у џакове – можда је то била нека грешка. Поведите и свог брата и одмах крените оном човеку. Нека Бог Свесилни учини да вам се онај човек смилује, па пусти и вашег другог брата и Венијамина да се с вама врате. А ја, ако останем без деце – останем.«1. Мој 42:24; Рут 1:8; 2. Сам 2:6
Тако браћа узеше дарове и двоструко више новца, поведоше Венијамина, па одмах одоше у Египат и стадоше пред Јосифа.
Када је Јосиф видео Венијамина с њима, рече свом домоуправитељу: »Одведи ове људе мојој кући, закољи једно живинче и спреми га, јер ће они јести са мном у подне.«
Онај учини као што му је Јосиф рекао и одведе браћу у Јосифову кућу. Они се уплашише када су их одвели у Јосифову кућу.
Мислили су: »Довели су нас овамо због новца који нам је онај први пут био стављен назад у џакове. Напашће нас, савладати и учинити од нас робове, и узеће наше магарце.«
Зато приђоше Јосифовом домоуправитељу и обратише му се на улазу у кућу.
»Господару«, рекоше, »ми смо већ једном долазили да купимо хране, а у коначишту, кад смо отворили своје џакове, сваки од нас је нашао свој новац одозго у свом џаку – у пуном износу. Сада смо тај новац донели са собом. 1. Мој 42:27А донели смо и још новца да опет купимо хране. Не знамо ко нам је ставио наш новац у џакове.«
»Не узнемиравајте се«, рече он. »Не бојте се. Ваш Бог, Бог вашег оца, ставио је благо у ваше џакове. Ваш новац је стигао до мене.«
Онда им изведе Симеона.1. Мој 42:25
Потом их домоуправитељ уведе у Јосифову кућу, даде им воде да оперу ноге, а њиховим магарцима даде крме. 1. Мој 18:4; 1. Мој 19:2; Лк 7:44Они припремише дарове за Јосифа када дође у подне, јер су чули да ће ту обедовати. Када је Јосиф дошао кући, они му дадоше дарове које су унели у кућу и поклонише му се до земље.1. Мој 37:7; 1. Мој 37:9
Он их упита како су, па рече: »Како је ваш стари отац, о коме сте ми причали? Је ли још жив?«
»Твој слуга, наш отац, још је жив и здрав«, одговорише они, па му се дубоко поклонише.
Јосиф их добро погледа и виде међу њима Венијамина, сина своје мајке, па упита: »Је ли ово ваш најмлађи брат, онај о коме сте ми причали?«
Онда рече: »Нека Бог буде милостив према теби, синко.«1. Мој 42:13
Силно узбуђен што види свога брата, Јосиф изјури напоље, јер само што није заплакао. Уђе у једну одају, па се тамо исплака.1. Мој 45:2
Када се умио, изађе, па рече, савлађујући се: »Послужите јело.«
Њега послужише одвојено, његову браћу одвојено, и Египћане који су с њим јели одвојено. Египћани не би могли да једу с Јеврејима, јер би им то било одвратно. 2. Мој 8:26; Дан 1:8Браћа поседаше пред њим према својој старости, од прворођеног до најмлађег. И само су се згледали у чуду. Када су им доносили јела са Јосифове трпезе, Венијаминов оброк био је пет пута већи од свих осталих. Тако су се с њим гостили.Пс 104:15; Пес 5:1; Аг 1:6