2. Car 2. Carevima, poglavlje Druga knjiga o carevima, poglavlje 21
Manasija, car Jude
Manasija je imao dvanaest godina kada je postao car, a u Jerusalimu je vladao pedeset pet godina. Majka mu se zvala Hefciva. Činio je ono što je zlo u GOSPODNJIM očima, povodeći se za gnusobama narodâ koje je GOSPOD isterao pred Izraelcima. Ponovo je sagradio uzvišice koje je razorio njegov otac Ezekija, a podigao je i žrtvenike Vaalu i napravio Ašerinu motku, kao što je učinio i izraelski car Ahav. Klanjao se svim zvezdama i služio im. Podigao je žrtvenike u Domu GOSPODNJEM, za koji je GOSPOD rekao: »U Jerusalim ću staviti svoje Ime.« U oba dvorišta Doma GOSPODNJEG podigao je žrtvenike svim zvezdama. Prineo je svog sina kao žrtvu paljenicu, bavio se vradžbinama i gatanjem, savetovao se sa medijumima i prizivačima duhova. Činio je mnogo toga što je zlo u GOSPODNJIM očima, izazivajući ga na gnev.
Uzeo je rezbarenu Ašerinu motku koju je napravio i stavio je u Hram, za koji je GOSPOD rekao Davidu i njegovom sinu Solomonu: »U ovaj Hram i u Jerusalim, koji sam izabrao između svih Izraelovih plemena, staviću svoje Ime doveka. Neću učiniti da Izraelci ponovo odu iz zemlje koju sam dao njihovim praocima, samo ako budu pomno izvršavali sve što sam im zapovedio i držali se celog Zakona koji im je dao moj sluga Mojsije.«
Ali narod nije slušao. Manasija ih odvede na stranputicu, pa su činili više zla nego narodi koje je GOSPOD zatro pred Izraelcima.
GOSPOD reče preko svojih slugu proroka: »Zato što je judejski car Manasija počinio ove gnusobe i učinio više zla nego Amorejci pre njega i svojim idolima naveo Judeje na greh, ovako kaže GOSPOD, Bog Izraelov: ‚Pustiću takvu nevolju na Jerusalim i Judu da će brideti uši svakom ko čuje za nju. Rastegnuću nad Jerusalimom isto merničko uže kao nad Samarijom i isti visak kao nad Ahavovom vladarskom kućom. Izbrisaću Jerusalim onako kako se briše činija: obriše se, pa se izvrne naopako. Napustiću Ostatak svog naroda i predati ga u ruke njegovim neprijateljima. Opljačkaće ga i poharati svi njegovi dušmani, jer čini ono što je zlo u mojim očima i izaziva me na gnev od dana kad su njegovi praoci izašli iz Egipta do danas.‘«
Povrh toga, Manasija je prolio toliko nedužne krvi da je njome ispunio Jerusalim s kraja na kraj – pored greha na koji je naveo Judeje, pa su činili ono što je zlo u GOSPODNJIM očima.
Ostali događaji Manasijine vladavine, i sve što je učinio, uključujući i greh koji je počinio, zapisani su u Knjizi letopisa careva Jude. Manasija umre, pa ga sahraniše u vrtu njegove palate, u Uzinom vrtu. Na mestu cara nasledi ga njegov sin Amon.
Amon, car Jude
Amon je imao dvadeset dve godine kada je postao car, a u Jerusalimu je vladao dve godine. Majka mu se zvala Mešulemet kći Harucova, a bila je iz Jotve. Činio je ono što je zlo u GOSPODNJIM očima, kao i njegov otac Manasija. U svemu je išao stopama svoga oca: služio je idolima kojima je služio i njegov otac i klanjao im se. Ostavio je GOSPODA, Boga svojih praotaca, i nije živeo kao što GOSPOD traži.
Amonovi službenici skovaše zaveru protiv njega i ubiše ga u njegovoj palati. Potom narod zemlje pobi sve koji su skovali zaveru protiv cara Amona i na mesto cara postavi njegovog sina Josiju.
Ostali događaji Amonove vladavine, i šta je učinio, zapisani su u Knjizi letopisa careva Jude. Sahraniše ga u njegovoj grobnici u Uzinom vrtu, a na mestu cara nasledi ga njegov sin Josija.