1. Мој 1. Мојсијева, поглавље Постање (Прва књига Мојсијева), поглавље 42
Јосифова браћа долазе у Египат
Када је Јаков сазнао да у Египту има жита, рече својим синовима: »Што само седите и зурите један у другог?«Дап 7:12
Онда рече: »Чуо сам да у Египту има жита. Идите онамо и купите нам га, да преживимо, а не да помремо од глади.«
Тада десеторица Јосифове браће одоше да у Египту купе жита. Али Венијамина, Јосифовог брата, Јаков не посла с осталима, плашећи се да га не снађе неко зло. 1. Мој 43:5Тако се Израелови синови нађоше међу онима који су ишли да купе жита, јер је и у Ханаану владала глад.
А Јосиф је, као управитељ Египта, био онај који је свима продавао жито.
Његова браћа дођоше пред њега и поклонише му се до земље. 1. Мој 37:7; 1. Мој 37:9; 1. Мој 41:40; 1. Мој 41:56Јосиф препозна своју браћу чим их је угледао, али се према њима односио као странац и разговарао с њима грубо.
»Одакле долазите?« упита их.
»Из Ханаана«, одговорише они. »Дошли смо да купимо хране.«1. Мој 43:7; 1. Мој 44:19
Иако је Јосиф препознао своју браћу, они њега нису препознали. Он се сети и снова које је сањао о њима.
»Ви сте уходе!« рече им. »Дошли сте да извидите слаба места ове земље!«1. Мој 37:5; 1. Мој 37:9
»Не, господару«, одговорише они. »Ми, твоје слуге, дошли смо да купимо хране. Сви смо ми синови једног човека. Ми, твоје слуге, поштени смо људи, а не уходе.«
»Не«, рече им он, »дошли сте да извидите слаба места ове земље.«
А они рекоше: »Нас, твојих слугу, било је дванаесторо браће, синова једног човека из Ханаана. Најмлађи је остао с оцем, а једнога више нема.«1. Мој 37:33; 1. Мој 44:20
Јосиф им рече: »Тако је како сам вам рекао: ви сте уходе! Овако ћу вас проверити: Тако ми фараона живога, нећете отићи одавде ако ваш најмлађи брат не дође овамо. 1. Мој 43:5; 1. Мој 44:23Пошаљите једног од вас да доведе вашег брата, а остали ће у тамницу. Тако ћу проверити ваше речи и видети да ли сте рекли истину. Ако нисте, тако ми фараона живога, онда сте уходе!«
И све их затвори на три дана.
Трећега дана Јосиф им рече: »Учините овако, и остаћете у животу, јер се бојим Бога: Ако сте поштени људи, нека један од вас остане у затвору, а остали нека однесу жито вашим изгладнелим укућанима. Онда ми доведите свог најмлађег брата, да се тако потврди истинитост ваших речи и да не погинете.«
И они пристадоше.1. Мој 43:8
»Ово нас је сигурно стигла казна због нашег брата«, рекоше један другом. »Гледали смо како се мучи док нас је преклињао за милост, али га нисмо услишили. Због тога нас је снашла ова невоља.«1. Мој 37:25
А Рувим рече: »Зар вам нисам рекао да се не огрешите о дечака? Али нисте хтели да ме слушате. Сада морамо да положимо рачун за његов живот42,22 његов живот Дословно: његову крв..«1. Мој 37:21
Нису знали да их Јосиф разуме, јер су с њим разговарали преко тумача. Он се окрену од њих и заплака, а онда се опет окрену према њима и настави с њима да разговара. Издвоји Симеона између њих и нареди да га пред њиховим очима вежу.
Јосифова браћа се враћају у Ханаан
Потом Јосиф заповеди да им џакове напуне житом, да сваком од њих у џак ставе његов новац и да им дају све што им треба за пут. Када је тако учињено, они натоварише жито на своје магарце и одоше.
Када је у коначишту један од њих отворио свој џак да нахрани свога магарца, а оно – одозго у џаку новац!
»Новац ми је враћен!« викну он својој браћи. »Ево га у мом џаку!«
А њима се срце следи, па дрхтећи рекоше један другом: »Шта нам то Бог учини?«
Када су стигли свом оцу Јакову у Ханаан, испричаше му све што им се догодило.
»Човек који је господар оне земље разговарао је с нама строго и оптужио нас да уходимо земљу, али ми смо му рекли: ‚Поштени смо људи, нисмо уходе. Било нас је дванаесторо браће, синова једног оца. Једног више нема, а најмлађи је сада с нашим оцем у Ханаану.‘ Тада нам господар земље рече: ‚Овако ћу знати да сте поштени људи: једног брата оставите овде код мене, узмите храну за своје изгладнеле укућане, па идите. Онда ми доведите свог најмлађег брата, и знаћу да нисте уходе, него поштени људи. После тога ћу вам вратити вашег брата и моћи ћете слободно да се крећете земљом.‘«
Како су празнили своје џакове, сваки нађе своју кесу с новцем. Када су они и њихов отац видели кесе с новцем, уплашише се.1. Мој 43:18; 1. Мој 43:21; 1. Мој 44:1
Њихов отац Јаков им рече: »Због вас ћу остати без деце. Јосифа више нема, нема ни Симеона, а сад хоћете и Венијамина да одведете. Све се заверило против мене!«1. Мој 37:33
Тада Рувим рече оцу: »Убиј моја два сина ако ти га не доведем назад. Повери га мени, и ја ћу ти га довести назад.«1. Мој 46:9
Али Јаков рече: »Мој син неће с вама, јер брат му је мртав и само је још он остао. Ако га на путу на који идете задеси неко зло, отераћете моју седу главу тужну у Шеол.«1. Мој 37:35; 1. Мој 44:29