Deuteronomio 1 sa lain-laing mga hubad
Нови српски (ћирилица)
1:1
НСП
Ово су речи које је Мојсије изговорио свем Израиљу с оне стране Јордана, у пустињи у Арави насупрот Суфу, између Фарана и Тофела, Лавана, Асирота и Ди Захава.
1:2
НСП
А од Хорива до Кадис-Варније преко горе Сир има једанаест дана хода.
1:3
НСП
Четрдесете године првога дана једанаестога месеца, Мојсије је рекао Израиљцима све што му је Господ заповедио да им каже.
1:4
НСП
Након што је поразио аморејског цара Сихона који је владао у Есевону и васанског цара Ога који је владао у Астароту у Едрајину,
1:5
НСП
с оне стране Јордана, у земљи моавској, Мојсије је почео да објашњава овај Закон. Говорио је:
1:6
НСП
„Господ, наш Бог, рекао нам је на Хориву: ’Доста сте боравили на овој гори.
1:7
НСП
Запутите се у горски крај Аморејаца и свих њихових суседа, у Араву, у горје, у равницу и Негев, у Приморје, у земљу Хананаца, и у Ливан све до велике реке, реке Еуфрата.
1:8
НСП
Погледајте! Предао сам вам ову земљу. Идите и заузмите ту земљу за коју се Господ заклео вашим оцима Аврахаму, Исаку и Јакову, да ће је дати њима и њиховом потомству после њих.’
1:9
НСП
У то време сам вам рекао: ’Не могу сам управљати вама.
1:10
НСП
Господ вас је толико умножио да вас је данас као звезда на небу.
1:11
НСП
Господ, Бог ваших отаца, нека вас умножи хиљаду пута више! Нека вас благослови, као што вам је обећао!
1:12
НСП
Како бих, иначе, ја сам могао да носим ваш терет, ваша бремена и спорове?
1:13
НСП
Изаберите себи из свакога племена људе мудре, разумне и искусне да вам их поставим за главаре.’
1:14
НСП
А ви сте ми одговорили: ’Добро је то што си рекао да ћеш учинити!’
1:15
НСП
Тада сам узео главаре племена, људе мудре и искусне, па сам их поставио вама за главаре, за заповеднике јединица од хиљаду, стотину, педесет и десет, и за племенске заповеднике.
1:16
НСП
У то време сам заповедио вашим судијама: ’Саслушајте своју браћу и судите праведно кад неко има спор са својим сународником, или са странцем.
1:17
НСП
Не будите пристрани у суђењу, него саслушавајте како малог, тако великог. Не плашите се никога, јер суд припада Богу. Ако је спор сувише тежак за вас, донесите га мени да чујем.’
1:18
НСП
У то време сам вам заповедио све што имате да чините.
1:19
НСП
Затим смо отишли с Хорива, па смо прешли сву ону велику и застрашујућу пустињу коју сте видели на путу према горском крају Аморејаца, како нам је заповедио Господ, наш Бог. Тако смо дошли у Кадис-Варнију.
1:20
НСП
Ја сам вам тада рекао: ’Дошли сте у горски крај Аморејаца, који вам даје Господ, Бог ваш.
1:21
НСП
Види, Господ, Бог твој, предао ти је ову земљу. Успни се и освоји је, као што ти је рекао Господ, Бог твојих отаца. Не бој се и не страхуј!’
1:22
НСП
Тада сте ми сви ви приступили и рекли: ’Хајде да пошаљемо људе испред нас да извиде земљу и донесу нам извештај о путу којим ћемо ићи и градовима у које ћемо доћи.’
1:23
НСП
Овај предлог ми се допао. Зато сам одабрао између вас дванаесторицу људи, из сваког племена по једног.
1:24
НСП
Они су кренули, успели се у горје, те дошли у долину Есхол и извидели је.
1:25
НСП
Онда су понели у својим рукама плодове те земље, па су се спустили к нама и донели нам извештај. Рекли су: ’Земља коју нам Господ даје је добра.’
1:26
НСП
Међутим, ви нисте хтели да пођете горе, него сте се побунили против наредбе Господа, свога Бога.
1:27
НСП
Гунђали сте у својим шаторима и говорили: ’Господ нас мрзи! Извео нас је из Египта да нас преда Аморејцима у руке, како би нас истребили.
1:28
НСП
Куда да идемо? Наша браћа су напунила наше срце страхом, говорећи: „тај народ је већи и виши растом од нас, а градови су им огромни и опасани зидинама до небеса. И Енаковце смо тамо видели!“’
1:29
НСП
Тада сам вам рекао: ’Не страхујте! Не бојте их се!
1:30
НСП
Господ, Бог ваш, који иде пред вама, ратоваће за вас, као што је то чинио у Египту на ваше очи.
1:31
НСП
У пустињи си видео да те је Господ, Бог твој, носио као што отац носи свога сина током целог пута који сте превалили све док нисте дошли до овог места.’
1:32
НСП
Али и поред тога нисте се поуздали у Господа, Бога свога,
1:33
НСП
који иде пред вама да вам потражи место за таборовање – ноћу у огњу да видите пут на који сте кренули, а дању у облаку.
1:34
НСП
Кад је Господ чуо шта сте рекли, разгневио се и заклео:
1:35
НСП
’Ниједан од ових људи из овог злог нараштаја неће видети добру земљу за коју сам се заклео да ћу је дати вашим оцима,
1:36
НСП
осим Халева, сина Јефонијина. Он ће је видети! Њему и његовим синовима ћу дати земљу у коју је ступио, зато што се потпуно поуздао у Господа.’
1:37
НСП
Због вас се Господ разгневио и на мене, па је рекао: ’Ни ти нећеш ући тамо!
1:38
НСП
Исус, син Навинов, који стоји пред тобом, ући ће тамо. Охрабри га, јер ће он увести Израиља да прими земљу у посед.
1:39
НСП
А ваша деца, за коју сте рекли да ће постати плен, они ће ући тамо. Њима ћу дати да заузму земљу.
1:40
НСП
Ви, пак, крените натраг и идите у пустињу према Црвеном мору.’
1:41
НСП
Ви сте ми одговорили: ’Згрешили смо Господу. Кренућемо горе и ратовати како је заповедио Господ, Бог наш.’ Сваки човек је припасао своје оружје мислећи да је лако успети се у горски крај.
1:42
НСП
Тада ми је Господ рекао: ’Реци им: „Не пењите се и не ратујте, јер нећу бити међу вама; иначе ћете бити потучени од својих непријатеља!“’
1:43
НСП
Ја сам вам то рекао, али ви нисте послушали. Побунили сте се против онога што је Господ рекао, па сте се припасали и успели у горје.
1:44
НСП
Тада су изашли Аморејци који живе у горју и пресрели вас гонећи вас као пчеле. Тукли су вас од Сира до Орме.
1:45
НСП
Онда сте се вратили и плакали пред Господом. Али Господ није слушао ваш вапај, нити се обазрео на вас.
1:46
НСП
Зато сте остали у Кадису много дана – онолико колико сте остали тамо.