PlačLam Plač JeremijinPláč, poglavljekapitola Plač JeremijinPláč Jeremiášův, poglavljekapitola 1

Překlady

Jerusalim oplakuje svoju sudbinu

Kako pusta leži prestonica,

nekada puna naroda!

Kao udovica je ona,

nekada velika među narodima!

Kneginja među pokrajinama

sada je kulučarka postala.

Noću gorko plače, suze joj na obrazima.

Od svih njenih ljubavnika

nijednoga nema da je uteši.

Izdadoše je svi njeni prijatelji,

neprijatelji joj postadoše.

Posle nevolje i teškog rada,

Juda ode u izgnanstvo.

Među narodima boravi i ne nalazi počinka.

Svi njeni gonitelji stigoše je u tesnacima.

Tuguju putevi za Kćer sionsku,

jer niko ne dolazi na praznike.

Sve kapije joj opustele,

njeni sveštenici jauču,

njene devojke ucveljene, a ona puna gorčine.

Dušmani joj postadoše gospodari,

njeni neprijatelji žive lagodno.

Jer, GOSPOD joj donese ucveljenost

zbog mnoštva njenih greha:

deca joj odoše u sužanjstvo pred dušmaninom.

Sav sjaj ode od Kćeri sionske.

Poglavari joj kao jeleni

koji ne nalaze pašu;

nemoćni pobegoše

pred goniteljem.

Seća se Kći jerusalimska,

u dane svoje novolje i lutanja,

svih blaga koja su bila njena

u prošlim vremenima.

Kada joj narod pade u dušmaninove ruke,

nikoga ne bi da joj pomogne.

Dušmani su je gledali

i smejali se njenoj propasti.

Kći jerusalimska je teško zgrešila

i tako postala nečista.

Svi koji su je poštovali, sada je preziru,

jer videše njenu golotinju.

A ona jeca i okreće lice.

Nečist joj je na skutovima.

Nije mislila na svoju budućnost,

pa joj je pad bio zapanjujući.

Nikoga ne bi da je uteši.

»Pogledaj moju nevolju, GOSPODE,

jer neprijatelj pobedi.«

Neprijatelj se domože sveg njenog blaga.

Njoj naočigled u svetilište joj ulaze neznabošci,

oni kojima si zabranio

da uđu u tvoju zajednicu.

Sav njen narod jauče tražeći hleba;

svoje dragocenosti daju za hranu,

da se u životu održe.

»Pogledaj, GOSPODE, i vidi,

jer sam prezrena.«

»Zar vam to ništa ne znači,

svi vi koji prolazite ovuda?

Pogledajte i vidite:

ima li bola kao što je bol

kojim sam pogođena, kojim me GOSPOD udario

u dan svoga ljutog gneva?

»Sa visine posla oganj –

posla ga u moje kosti.

Mrežu mi razape pred nogama

i nazad me okrenu.

On učini da pusta postanem,

da nejaka budem povazdan.

»Gresi mi svezani u jaram,

njegovim rukama utkani zajedno,

na vrat mi navaljeni,

a Gospod mi snagu oduzeo.

Predao me u ruke onima

kojima ne mogu da se oduprem.

»Gospod odbaci sve ratnike usred mene.

Protiv mene sazva skup,

da moje mladiće satre.

Gospod u svojoj muljači

izgazi Devicu-Kćer Judinu.

»Zbog toga plačem, oči mi liju suze.

Jer, daleko je od mene tešitelj,

onaj koji može da me vrati u život.

Deca mi bez igde ičega,

jer neprijatelj nadjača.«

Kći sionska pruža ruke – nema tešitelja.

GOSPOD odredi da Jakova okruže dušmani;

među njima Kći jerusalimska

postade nešto nečisto.

»GOSPOD je pravedan,

jer se protiv njegove zapovesti pobunih.

Slušajte, svi narodi, moj bol gledajte:

moje devojke i mladići odoše u izgnanstvo.

»Pozvah svoje ljubavnike,

ali oni me prevariše.

Moji sveštenici i starešine pomreše u gradu

tražeći hrane da se u životu održe.

»Pogledaj, GOSPODE, u kakvoj sam nevolji.

Utroba mi ključa, srce se u meni grči,

jer sam se žestoko pobunila.

Napolju mač ucveljuje, u kući smrt.

»Čuli su moje jaukanje,

ali nema za mene tešitelja.

Svi moji neprijatelji čuli su za moju nevolju

i raduju se što si to učinio.

Daj da dođe dan koji si najavio,

da i oni postanu kao ja.

»Neka se sve njihovo zlo pokaže pred tobom,

pa postupi s njima kao što si sa mnom

zbog svih mojih greha.

Jer, mnogo je mojih jauka i srce mi je slabo.«