Дап Дела апостолска, поглавље Дела апостолска, поглавље 19
Jiné písmo: latinica
У Ефесу
Док је Аполос био у Коринту, Павле је прошао кроз области у унутрашњости и стигао у Ефес.
Тамо нађе неке ученике, Дап 18:21па их упита: »Јесте ли примили Светога Духа кад сте поверовали?«
А они му одговорише: »Нисмо чак ни чули да постоји Свети Дух.«Јвн 7:39
»Којим сте се, дакле, крштењем крстили?« упита их.
А они рекоше: »Јовановим крштењем.«
»Јован је крштавао покајничким крштењем«, рече им Павле. »Он је народу говорио да верују у онога који за њим долази, то јест у Исуса.«Мт 3:11; Мк 1:8; Лк 3:16; Јвн 1:26; Дап 1:5
Када су они то чули, крстише се у име Господа Исуса, а када је Павле на њих положио руке, Свети Дух сиђе на њих и они почеше да говоре језицима и да пророкују. Дап 8:17Било их је укупно дванаестак.
Тада Павле уђе у синагогу и три месеца је смело говорио, уверљиво расправљајући о Божијем царству. Али, како су неки од њих били тврдоглави и непокорни и пред свима оцрњивали Господњи пут, он оде од њих, одвојивши ученике, па је свакодневно расправљао у Тирановој школи. То потраја две године, тако да су сви становници Азије – Јудеји и Грци – чули Господњу реч.2. Тим 1:15
Скевини синови
Бог је преко Павлових руку чинио необична чуда. Мк 16:20; Јвн 14:12Тако су чак и марамице и кецеље које је он дотакао одношене болеснима, и они су били излечени од својих болести, а зли духови су излазили из њих.
А неки Јудеји који су путовали унаоколо и истеривали зле духове покушаше да на опседнуте призову име Господа Исуса, говорећи: »Заклињем вас Исусом кога проповеда Павле!«
(Ти који су то чинили били су седморица синова јудејског првосвештеника Скеве.)
Али зли дух им рече: »Исуса познајем, а и Павла знам, али ко сте ви?«Мк 1:24; Мк 1:34
И човек у коме је био зао дух скочи на њих, па их све савлада и толико изудара да су из оне куће истрчали голи и израњављени. То дознаше сви Јудеји и Грци који су живели у Ефесу и све их спопаде страх, па се име Господа Исуса још више величало.
Многи од оних који су поверовали долазили су и отворено признавали19,18 признавали Или: исповедали. своја дела. Мт 3:6Неколико оних који су се бавили врачањем сакупише своје књиге и пред свима их спалише. Када су их проценили, нађоше да им је вредност била око педесет хиљада драхми19,19 педесет хиљада драхми Једна драхма је имала вредност једне наднице.. Тако се Господњом снагом Реч ширила и јачала.Иса 55:11; Дап 6:7; Дап 12:24
После ових догађаја, Павле у Духу одлучи да прође кроз Македонију и Ахају, а онда да оде у Јерусалим, па рече: »Пошто тамо проведем неко време, треба да видим и Рим.«Дап 28:14; Рим 1:11
Онда посла двојицу својих помоћника, Тимотеја и Ераста, у Македонију, а он сâм још неко време остаде у Азији.
Метеж у Ефесу
У то време настаде немала узбуна због Пута. Наиме, неки ковач сребра по имену Димитрије правио је Артемидине храмиће од сребра и доносио занатлијама немалу добит.
Он окупи њих и раднике сличних заната, па рече: »Људи, ви знате да наше благостање долази од овог посла. Али, видите и чујете да је овај Павле убедио и завео доста народа не само у Ефесу него у готово целој Азији говорећи да нису богови они који су направљени рукама. 2. Мој 20:3; 3. Мој 19:4; 5. Мој 5:8; Пс 97:7; Иса 40:18; Јер 10:3; Ав 2:18Постоји опасност не само да овај наш занат изађе на рђав глас него и да храм велике богиње Артемиде изгуби свој значај и да своју величанственост изгуби богиња коју слави цела Азија и цео свет.«
Када су ови то чули, спопаде их бес, па повикаше: »Велика је Артемида ефеска!«
Тада се град ускомеша, па сви сложно упадоше у позориште и зграбише двојицу Павлових сапутника, Македонце Гаја и Аристарха. Дап 16:19; Дап 20:4; Кол 4:10Павле хтеде да изађе пред народ, али му ученици не дадоше. Чак му и неки азијарси, његови пријатељи, послаше поруку, преклињући га да се не показује у позоришту.
А на скупу су једни викали једно, други друго, јер је владала пометња – већина није ни знала зашто су се окупили. Тада Александру, кога су Јудеји изгурали напред, почеше да добацују из светине. Он махну руком и хтеде да се брани пред народом, 1. Тим 1:20; 2. Тим 4:14али, када су приметили да је Јудејин, сви су око два сата углас викали: »Велика је Артемида ефеска!«
Онда градски писар умири светину и рече: »Ефесци! Има ли човека који не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао са неба? Пошто то није спорно, ви треба да се смирите и да ништа брзоплето не чините. Јер, довели сте ове људе овамо иако нису покрали храм ни вређали нашу богињу. Ако, дакле, Димитрије и занатлије које су с њим хоће некога да туже, судови су отворени, а ту су и проконзули – па нека се туже. А ако тражите нешто више, то мора да се реши на законитом скупу. Јер, прети нам опасност да будемо оптужени за побуну због данашњих догађаја, а нема ниједног разлога којим бисмо могли да оправдамо ове нереде.«
И, када је то рекао, распусти скуп.