2. Сам 2. Самуилова, поглавље Друга књига Самуилова, поглавље 1
Давиду јављају за Саулову погибију
Након Саулове смрти, Давид се вратио пошто је поразио Амаличане. Давид је остао у Сиклагу два дана. 1. Сам 27:6; 1. Сам 30:17А трећег дана дође неки човек из Сауловог табора. Одећа му је била подерана, а на глави му је била прашина. Кад је дошао к Давиду, бацио се пред његове ноге.1. Мој 37:34; 1. Сам 4:12; Јов 2:12
Давид му рече: „Одакле си дошао?“
Овај му одговори: „Побегао сам из израиљског табора.“
Давид га упита: „Шта се догодило? Реци ми!“
Човек одговори: „Народ је побегао из битке, и много је од народа погинуло. Погинуо је и Саул и његов син Јонатан.“2. Сам 4:10
Давид опет упита младића, који му је донео вест: „Како знаш да је мртав Саул и његов син Јонатан?“
Младић, гласник, одговори: „Десило се да сам се нашао на гори Гелвуји, а тамо, Саул се наслонио на своје копље, а бојна кола и коњаници га притисли. Кад се осврнуо око себе, угледао ме је, па ме позвао. ’Ево ме!’ – одазвах се.
Он ме упита: ’Ко си ти?’
’Ја сам Амаличанин’ – одговорио сам му.
Он ми рече: ’Дођи, па стани овде и убиј ме, јер ме је обузела смртна мука, али је душа још у мени.’
Стао сам над њим и убио га знајући да неће преживети након пада. Потом сам узео круну која му је била на глави, и наруквицу с његове руке, и донео их овде своме господару.“
Тада је Давид зграбио своју одећу и раздерао је, а тако и сви људи с њим. 1. Сам 4:12; 2. Сам 3:31Јадиковали су, нарицали и постили до вечери за Саулом и његовим сином Јонатаном, за народом Господњим и за домом Израиљевим, јер су пали од мача.
Давид рече младићу који је донео вест: „Одакле си?“ Овај одговори: „Ја сам Амаличанин, син једног досељеног странца.“
Давид га упита: „Како се ниси бојао да усмртиш помазаника Господњег?“1. Сам 10:1; 1. Сам 24:6; Пс 105:15
Тада Давид позва једног од момака и рече му: „Дођи овамо и погуби га!“ Момак га удари и овај умре. 2. Сам 4:10; 2. Сам 4:12Давид му рече: „Твоја крв на твоју главу, јер су твоја уста сведочила против тебе говорећи: ’Убио сам помазаника Господњег.’“
Давид жали за Саулом и Јонатаном
Тада је Давид испевао тужбалицу за Саулом и његовим сином Јонатаном. Рекао је Јудејцима да науче „Песму о луку“, која је записана у Књизи Праведника.1. Мој 49:8; Ис Нав 10:13
„Слава твоја, Израиљу, изгибе на твојим брдима!
Како падоше јунаци?
Не причајте то у Гату,
не објављујте по улицама Аскалона,
да се ћерке филистејске не радују,
да ћерке необрезаних не ликују.1. Сам 17:23; Суд 11:34; Суд 14:19
О, горе гелвујске,
не падала роса на вас,
киша не натапала поља првина!
Јер штит јунака тамо је окаљан,
штит Саулов није уљем намазан,1. Сам 31:1
већ крвљу палих, и салом ратника.
Лук Јонатанов није устукнуо,
мач Саулов није се вратио празан.1. Сам 14:6
Саул и Јонатан, у животу вољени и мили,
ни у смрти нису се растали.
Од орлова беху хитрији,
од лавова беху снажнији.
Ћерке израиљске, за Саулом наричите,
који вас је у гримиз и лан одевао,
и златним вам накитом хаљине китио.
Како ли јунаци падоше усред боја!
Јонатан је посечен на твојим брдима.
Душа ме боли због тебе, Јонатане, мој брате;
драг си мени био веома,
љубав ми твоја беше чудеснија од женске љубави.2. Сам 9:1; 1. Сам 18:1
Како падоше јунаци!
Како пропаде оружје!“