Jer JeremijaJeremia, poglavljeKapitel Knjiga proroka JeremijeDer Prophet Jeremia, poglavljeKapitel 2

Übersetzungen

Greh Izraelovih praotaca

Dođe mi reč GOSPODNJA: »Idi i objavi Jerusalimu: ‚Ovako kaže GOSPOD:

»‚Sećam se tvoje privrženosti u mladosti,

kako si me volela kao nevesta

i išla za mnom kroz pustinju,

kroz zemlju nezasejanu.

Izrael je bio svet GOSPODU,

prvina njegove žetve.

Svi koji ga proždreše,

smatrani su krivima

i stiže ih nesreća‘«,

govori GOSPOD.

Čuj reč GOSPODNJU, narode Jakovljev, sva bratstva naroda Izraelovog. Ovako kaže GOSPOD:

»Koju mi manu nađoše vaši praoci

da su toliko odlutali od mene?

Za ništavnim idolima su pošli,

pa sami postadoše ništavni.

Nisu pitali: ‚Gde je GOSPOD,

koji nas je izveo iz Egipta,

kroz golu pustoš nas proveo,

kroz zemlju pustinja i provalija,

kroz zemlju suše i guste tmine,

kroz zemlju kojom niko ne putuje

i u kojoj niko ne živi?‘

U plodnu zemlju sam ih doveo,

da njene plodove jedu

i u njenim dobrima uživaju.

A oni, čim uđoše, ukaljaše moju zemlju

i moj posed učiniše gnusnim.

Sveštenici nisu pitali:

‚Gde je GOSPOD?‘

Nisu me upoznali oni koji tumače Zakon.

Poglavari su se pobunili protiv mene.

Proroci su prorokovali u ime Vaala,

idući za ništavnim idolima.«

Božija parnica s Izraelom

»Stoga opet podižem optužbe protiv vas«,

govori GOSPOD,

»i dizaću optužbe protiv dece vaše dece.

Pređi na obale Kitima i pogledaj,

pošalji nekoga u Kedar i pomno osmotri.

Vidi da li je ikad bilo nešto slično ovom:

Zar je neki narod zamenio svoje bogove,

koji čak i nisu bogovi?

A moj narod je svoju Slavu zamenio

za ništavne idole.

Zgrozite se nad tim, nebesa,

i zadrhtite od silnog užasa«,

govori GOSPOD.

»Moj narod je počinio dva greha:

ostavio je mene, izvor žive vode,

i sebi iskopao čatrnje, čatrnje napukle,

koje ne drže vodu.«

Posledice Izraelovog neverstva

»Zar je Izrael sluga, rob po rođenju?

Zašto, onda, postade plen dušmanima?

Kao lavovi su rikali na njega

i pustošili mu zemlju.

Gradovi mu spaljeni i pusti.

Čak i oni iz Memfisa i Tahpanhesa

teme ti obrijaše.

Zar nisi sam to na sebe navukao

kada si ostavio GOSPODA, svoga Boga,

dok te vodio putem?

Što bi sad išao u Egipat,

da iz Šihora piješ vode?

I što bi išao u Asiriju,

da piješ vode iz Eufrata?

Tvoja opakost će te kazniti,

tvoje otpadništvo te osuditi.

Razmisli, dakle, i shvati

koliko je zlo i čemerno za tebe

kada ostaviš GOSPODA, svoga Boga,

i nemaš straha od mene«,

govori Gospod, GOSPOD nad vojskama.

Izrael odbija da se pokori GOSPODU

»Odavno si slomio svoj jaram,

svoje okove pokidao i rekao:

‚Neću da robujem!‘

A ipak, na svakoj uzvišici

i pod svakim krošnjatim drvetom

légao si kao bludnica.

Posadio sam te kao plemenitu lozu

iz najboljeg semena.

Pa kako si mi se onda

u iskvarenu i divlju lozu izrodio?

Makar se oprao ceđom

i mnogo luga upotrebio,

mrlja tvoje krivice i dalje je preda mnom«,

govori Gospod GOSPOD.

»Kako možeš da kažeš:

‚Nisam se ukaljao.

Nisam trčao za Vaalima‘?

Vidi kako si postupio u dolini.

Razmisli o tome što si učinio.

Ti si hitra kamila

koja tamo-amo trčkara,

divlja magarica navikla na pustinju,

koja u svojoj pohoti njuši vetar

– ko da je obuzda u vreme teranja?

Mužjak koji je traži neće se umoriti,

lako će je naći u vreme parenja.

Ne trči dok ti noge ne obose

i grlo ti se ne osuši.

Ali ti reče: ‚Ne vredi!

Ja volim tuđe bogove

i za njima ću ići.‘«

Izrael zaslužuje kaznu

»Kao što kradljivac biva osramoćen

kada ga uhvate,

tako se narod Izraelov osramotio

– on, njegovi carevi i službenici,

njegovi sveštenici i proroci.

Oni drvetu govore: ‚Ti si mi otac‘

i kamenu: ‚Ti si me rodio.‘

Meni okrenuše leđa, a ne lice.

Ali, kada su u nevolji, govore:

‚Dođi i spasi nas!‘

Gde su ti tada bogovi koje si sebi napravio?

Neka oni dođu da te spasu nevolje ako mogu!

Jer, ti imaš bogova, Judo, koliko i gradova.

»Zašto protiv mene podižete optužbe?

Svi ste se vi pobunili protiv mene«,

govori GOSPOD.

»Uzalud sam vam kažnjavao decu

– nikakvu pouku ne izvukoše.

Vaš mač vaše proroke raskomada

kao lav razjareni.

Vi iz ovog naraštaja, razmislite o reči GOSPODNJOJ.

Zar sam bio pustinja Izraelu

ili zemlja duboke tame?

Zašto moj narod govori:

‚Možemo slobodno da lutamo naokolo.

Tebi više nećemo doći.‘?

Zar devojka zaboravlja svoj nakit

ili nevesta svoj pojas?

A moj narod mene je zaboravio

tokom dana bezbrojnih.

Kako vešto tragaš za ljubavlju!

I najgora od žena može na tvojim delima da se uči.

Na odeći ti nalaze krv nedužnih siromaha,

iako ih ti ne uhvati da ti provaljuju u kuću.

A ti uprkos svemu govoriš:

‚Nedužna sam; nije on gnevan na mene.‘

Ali sudiću ti, jer govoriš:

‚Nisam zgrešila.‘

Zašto si toliko prevrtljiva?

Razočaraće te Egipat,

kao što te razočarala Asirija.

I odande ćeš otići pognute glave,

jer je GOSPOD odbacio one u koje se uzdaš –

oni ti neće pomoći.«