Jeremia 8 in verschiedenen Übersetzungen
Савремени српски (ћирилица)
8:1
ССП
»‚У то време‘, говори ГОСПОД, ‚повадиће из гробова кости царева и поглавара Јуде, кости свештеникâ и пророкâ и кости јерусалимског народа,
8:2
ССП
па ће их оставити изложене сунцу, месецу и свим звездама, које су волели и служили им, за којима су ишли, питали их за савет и клањали им се. Нико их неће покупити ни сахранити, него ће бити као ђубриво на ораници.
8:3
ССП
Куд год да отерам преостале од овог злог народа, који су преостали на местима на која сам их отерао, свима њима ће смрт бити милија него живот‘, говори ГОСПОД над војскама.«
8:4
ССП
»Кажи им: ‚Овако каже ГОСПОД: Кад неко падне, зар не устаје? Кад залута, зар се не враћа?
8:5
ССП
Зашто, онда, овај јерусалимски народ непрестано лута? Уз превару приањају, неће да се врате.
8:6
ССП
Помно сам слушао, али они не говоре што је право. Нико се не каје за своју опакост и не каже: »Шта то учиних?« Свако се држи свога правца, као коњ који хита у битку.
8:7
ССП
Чак и рода на небу зна право време свога повратка, и грлица, ластавица и дрозд пазе на време своје селидбе, а мој народ не зна шта ГОСПОД тражи.
8:8
ССП
»‚Како можете да говорите: »Мудри смо, јер имамо Закон ГОСПОДЊИ«, кад га је лажљива писаљка писарева претворила у лаж?
8:9
ССП
Мудри ће бити осрамоћени; спопашће их ужас и ухватиће се у замку. Пошто су одбацили реч ГОСПОДЊУ, какву то мудрост имају?
8:10
ССП
Стога ћу њихове жене дати другима и њихова поља новим власницима. Од највећег до најмањег, сви се лакоме на непоштен добитак. И свештеник и пророк, сви се преваром баве.
8:11
ССП
Рану мога народа лече површно. Говоре: »Мир, мир«, кад мира нема.
8:12
ССП
Стиде ли се због свог огавног владања? Не, они стида немају нимало, нити више умеју да се зацрвене. Стога ће пасти међу пале, срушити се кад их будем казнио‘«, каже ГОСПОД.
8:13
ССП
»Одузећу им бербу«, говори ГОСПОД. »Неће бити грожђа на виновој лози, ни смокава на смоквином дрвету – чак ће им и лишће свенути. Што сам им дао, одузеће им се.«
8:14
ССП
Зашто седимо овде? На окуп! Бежимо у утврђене градове и тамо пропаднимо! Јер, ГОСПОД, наш Бог, на пропаст нас осуди и даде нам да пијемо отровне воде, јер смо против њега згрешили.
8:15
ССП
Миру смо се надали, али никакво добро не стиже, времену исцељења, али би само ужас.
8:16
ССП
Фрктање коња непријатељевих чује се из Дана; од њиштања његових пастува сва земља се тресе. Дошли су да прождру земљу и све што је у њој, град и све његове житеље.
8:17
ССП
»Ево, послаћу отровнице међу вас, гује које се не могу зачарати, и оне ће вас уједати«, говори ГОСПОД.
8:18
ССП
О, Тешитељу мој у тузи, срце је у мени изнемогло.
8:19
ССП
Чуј вапај мога народа из далеке земље: »Зар ГОСПОД није на Сиону? Зар његов Цар није више тамо?« »Зашто су ме изазвали на гнев својим ликовима, идолима туђим, ништавним?«
8:20
ССП
»Жетва прође, лето се заврши, а ми нисмо спасени.«
8:21
ССП
Сатрвен сам, јер је и мој народ сатрвен; у жалости сам, а ужас ме спопада.
8:22
ССП
Зар нема мелема у Гиладу? Зар тамо нема лекара? Зашто онда нема исцељења за рану мога народа?