ЈевEb ЈеврејимаEbrei, поглављеcapitolo Посланица ЈеврејимаLettera agli Ebrei, поглављеcapitolo 9

Божија служба у земаљском Шатору

И први савез је, додуше, имао одредбе за богослужење и земаљско светилиште. Јер, био је уређен први део Шатора, у коме су били свећњак, сто и свети хлебови, а звао се Светиња. 2. Мој 40:1Иза друге завесе је био део Шатора који се звао Светиња над светињама, а у њему златан кадиони жртвеник и Ковчег савеза, сав обложен златом. У Ковчегу је била златна посуда с маном, Ааронов штап, који је пропупео, и плоче савеза, 2. Мој 16:33; 4. Мој 17:10; 5. Мој 10:1; 1. Цар 8:9; 2. Днв 5:10а над њим херувими Славе који засењују Помирилиште. Али, о свему томе се сада не може говорити у појединостима.2. Мој 25:18

Пошто је то било тако уређено, свештеници су стално улазили у први део Шатора да обављају службу, а у други део, једном годишње, само првосвештеник, и то не без крви, коју је приносио за себе и за грехе народа учињене из незнања. 2. Мој 30:10; 3. Мој 16:2Тако је Свети Дух показивао да пут у Светињу над светињама још није отворен све док постоји први део Шатора. То је слика за садашње време, која показује да принети дарови и жртве нису могли да учине савршеном савест онога који тако служи, Јев 7:19; Јев 10:1пошто су се заснивали само на јелу и пићу и на разним прањима – на прописима који су се односили само на тело и вредели до времена новог поретка.3. Мој 11:2; 4. Мој 19:7; Рим 14:17

Христова крв

А када је Христос дошао као Првосвештеник будућих добара, прошао је кроз већи и савршенији Шатор, који није начињен руком, то јест није од овог, створеног света, Јев 10:1и једном заувек ушао у Светињу над светињама – и то не крвљу јараца и јунаца, него својом сопственом крвљу – постигавши вечно откупљење. Јев 10:12Јер, ако крв јараца и бикова и пепео јунице освештавају, дају телесну чистоћу нечистима када се на њих пошкропе, 3. Мој 16:14; 4. Мој 19:4колико ће више крв Христа, који је кроз вечнога Духа самога себе без мане принео Богу, чистити нашу савест од делâ која воде у смрт, да можемо да служимо Богу живоме.Лк 1:74; Јвн 17:19; 1. Јн 1:7; Тит 2:14; Отк 1:5

А Христос је посредник новог савеза ради тога да они који су позвани приме обећано вечно наследство, пошто је он умро као откупнина за прекршаје почињене под првим савезом.1. Пет 3:18; Рим 5:6

Јер, тамо где постоји завештање неопходно је да се утврди смрт завештаоца, пошто је завештање пуноважно тек после смрти, а никад не важи док је завешталац жив. Гал 3:15Стога ни први савез није ступио на снагу без крви. Јер, када је Мојсије народу изговорио све заповести Закона, узео је крв јунаца и јараца са водом, скерлетном вуном и исопом, па пошкропио и књигу и сав народ, 2. Мој 12:22; 3. Мој 16:14говорећи: »Ово је крв савеза који вам је одредио Бог«. 2. Мој 24:8Затим је тако пошкропио и Шатор и све посуде за богослужење. А по Закону се готово све чисти крвљу и без проливања крви нема опроштења.

Било је, дакле, неопходно да се слике небеских ствари чисте оваквим жртвама, а саме небеске ствари бољим жртвама од ових. Јер, Христос није ушао у рукотворено светилиште – слику оног правог – него у само небо, да се сада за нас појави пред Божијим лицем. И то не да самога себе много пута принесе на жртву, као што првосвештеник сваке године улази у Светињу над светињама с туђом крвљу, јер би у том случају Христос морао да страда много пута од постанка света. Него, он се сада, на крају векова, појавио једном заувек, да својом жртвом уклони грех. И као што је људима одређено да једном умру, а после тога Суд, тако је и Христос принет на жртву само једном, да однесе грехе многих. А појавиће се и други пут, али не због греха, него да донесе спасење онима који га ишчекују.1. Пет 3:18; Рим 5:6