2. Мој 2. Мојсијева, поглавље Излазак (Друга књига Мојсијева), поглавље 9
Пета пошаст: помор стоке
Тада Господ рече Мојсију: „Иди к фараону и реци му: ’Овако каже Господ, Бог Јевреја: пусти мој народ да ми служи. 2. Мој 5:1; 2. Мој 7:16; 2. Мој 10:3Јер ако одбијеш да их пустиш, те их и даље будеш задржавао, чувај се: рука ће Господња ударити великим помором твоју стоку у пољима: твоје коње, магарце, камиле, крупну и ситну стоку. 5. Мој 2:15; Пс 78:50Али Господ ће направити разлику између стоке Израиљаца и стоке Египћана, тако да ништа што припада Израиљцима неће угинути.’“
Господ је одредио и време за то, рекавши: „Сутра ће Господ учинити ово у земљи.“ Господ је то и учинио сутрадан: сва египатска стока је угинула, док од израиљске стоке ниједно грло није угинуло. Фараон пошаље људе да се распитају, и заиста, ни једно грло које припада Израиљцима није угинуло. Ипак, фараоново срце је остало тврдо, па није пустио народ да иде.2. Мој 7:14; 2. Мој 8:15; 2. Мој 8:32
Шеста пошаст: чиреви
Тада Господ рече Мојсију и Арону: „Узмите из пећи неколико пуних шака пепела, па нека га Мојсије, на фараонове очи, баци према небу. 2. Мој 7:8Од тога ће настати ситна прашина која ће се разлетети по целој египатској земљи, и од које ће по људима и животињама избијати велики чиреви пуни гноја широм Египта.“
Они узму пепела из пећи и стану пред фараона. Онда Мојсије баци пепео према небу, и чиреви пуни гноја избију по људима и животињама. Гатари нису могли да се појаве пред Мојсијем због чирева, јер су и по гатарима избили чиреви, као и по осталим Египћанима. Но, Господ је отврднуо фараоново срце, па их није послушао, баш како је Господ рекао Мојсију.2. Мој 4:21; 2. Мој 8:15
Седма пошаст: град
Тада Господ рече Мојсију: „Порани ујутро и стани пред фараона, па му реци: ’Овако каже Господ, Бог Јевреја: пусти мој народ да ми служи. Наиме, овај пут ћу послати све своје пошасти на тебе, на твоје дворане и на твој народ, тако да знаш да на целој земљи нема никога као што сам ја. Јер, да сам већ испружио своју руку и ударио помором тебе и твој народ, нестало би те с лица земље. Баш зато сам те и поставио да на теби покажем своју силу, и да се моје име разгласи по целом свету. Рим 9:17Ти, дакле, још увек угњетаваш мој народ и не пушташ га да иде. Ево, сутра ћу пустити тако страшан град каквог није било у Египту од како је постао, па све до сад. Зато пошаљи људе да утерају унутра твоју стоку и све што је твоје на пољу. Сваки човек или животиња који се нађу на пољу, а не склоне се под кров, погинуће кад град почне да пљушти по њима.’“
Они фараонови дворани, који су се побојали Господње речи, утерају своје слуге и стоку под кров. А они који нису марили за Господњу реч, оставили су своје слуге и стоку у пољу.
Тада Господ рече Мојсију: „Пружи своју руку према небу, па нека запљушти град по целом Египту, по људима, животињама и по свем биљу у Египту.“ Мојсије пружи свој штап према небу. Господ пошаље громове и град, а муње се оборе на земљу. Господ је засуо градом земљу Египћана. Пс 78:47; Пс 105:32Град је пљуштао, а кроз њега су парале муње. Тако тешког града никада није било у Египту откако је народа у њему. Град је побио у целом Египту све што се нашло напољу, људе и животиње; уништио је и све биље на пољима и поломио све пољско дрвеће. Само у госенском крају, где су живели Израиљци, није било града.
Тада је фараон позвао Мојсија и Арона и рекао им: „Овај пут сам сагрешио. Господ је у праву, а ја и мој народ смо криви. 2. Мој 10:16; Плач 1:18Помолите се Господу да престану ови громови и град, а ја ћу вас пустити да идете. Не морате се дуже задржавати.“
Мојсије му одговори: „Чим изађем из града, подићи ћу своје руке к Господу и громови ће престати, а ни града више неће бити, тако да знаш да земља припада Господу. Пс 24:1Ипак, ја знам да се ни ти ни твоји дворани још увек не бојите Господа Бога.“
Тако су пропали лан и јечам, јер је јечам био у класу, а лан је тек пропупео. Пшеница и раж нису страдали, јер су позна жита.
Мојсије је отишао од фараона, изашао из града, те подигао руке к Господу. Громови и град су престали, а ни киша више није падала на земљу. Кад је фараон видео да су престали громови, град и киша, поново је згрешио; отврднули су срце и он и његови дворани. Пошто је фараоново срце отврднуло, он није пустио Израиљце да иду, баш како је Господ рекао преко Мојсија.