DapDz Dela apostolskaDzieje, poglavljerozdział Dela apostolskaDzieje Apostolskie, poglavljerozdział 21

Put u Jerusalim

Kada smo se oprostili od njih, otplovismo, i ploveći pravo, stigosmo na Kos, a sutradan na Rodos, pa odande u Pataru. Tamo nađosmo lađu koja ide do Fenikije, pa se ukrcasmo i otplovismo. Pošto smo ugledali Kipar, ostavismo ga sleva, pa odjedrismo ka Siriji. Pristadosmo u Tiru, jer je lađa tamo trebalo da iskrca teret. Tamo nađosmo učenike, pa s njima ostadosmo sedam dana. A oni su, kroz Duha, govorili Pavlu da ne ide u Jerusalim. Kada su istekli ti dani, odosmo odande i nastavismo putovanje, a oni nas svi, sa ženama i decom, ispratiše do izvan grada. Na obali kleknusmo i pomolismo se. Kada smo se oprostili jedni od drugih, mi se ukrcasmo na lađu, a oni se vratiše kući.

Dolazak u Jerusalim

Iz Tira nastavismo plovidbu i pristadosmo u Ptolemaidi. Tamo pozdravismo braću, pa jedan dan ostadosmo kod njih. Sutradan otputovasmo i stigosmo u Kesariju, gde uđosmo u kuću Filipa Evanđeliste, jednog od Sedmorice, i ostadosmo kod njega. A on je imao četiri neudate kćeri, koje su prorokovale.

Pošto smo tamo proveli nekoliko dana, iz Judeje stiže neki prorok po imenu Agav. On nam priđe, uze Pavlov pojas, pa veza sebi noge i ruke i reče: »Ovo govori Sveti Duh: ‚Ovako će Judeji u Jerusalimu vezati čoveka čiji je ovo pojas i predati ga neznabošcima u ruke.‘«

Kada smo to čuli, počesmo i mi i meštani da preklinjemo Pavla da ne ide u Jerusalim.

Tada Pavle reče: »Šta to radite? Plačete i cepate mi srce. Za ime Gospoda Isusa ja sam spreman ne samo da budem vezan nego i da umrem u Jerusalimu.«

Pošto nije dao da ga nagovorimo, odustadosmo, rekavši: »Neka bude kako Gospod hoće.«

Posle toga se spremismo i odosmo u Jerusalim. A s nama su pošli i neki učenici iz Kesarije, pa nas povedoše Kipraninu Mnasonu, jednom od prvih učenika, da budemo njegovi gosti.

Kada smo stigli u Jerusalim, braća nas toplo primiše. Sutradan Pavle pođe s nama Jakovu, gde su bile prisutne i sve starešine. On ih pozdravi i potanko im ispriča šta je, njegovom službom, Bog učinio među neznabošcima.

Kada su oni to čuli, počeše da slave Boga, pa rekoše Pavlu: »Vidiš li, brate, koliko hiljada Judeja ima koji su poverovali i svi se oni revnosno drže Zakona? A o tebi su obavešteni da sve Judeje koji su među neznabošcima učiš da odbace Mojsija, govoreći im da ne obrezuju svoju decu i da ne žive po običajima. Dakle, šta da se radi? Oni će svakako čuti da si došao, pa zato uradi kako ti kažemo. Kod nas su četvorica koja su se zavetovala. Uzmi ih, izvrši obred očišćenja zajedno s njima i plati za njih, da mogu da obriju glavu. Tada će svi znati da nije istina ono što su čuli o tebi, nego da se i ti pokoravaš Zakonu. A što se tiče naznabožaca koji su poverovali, njima smo poslali našu odluku da treba da se uzdržavaju od žrtvovanog idolima, od krvi, od mesa udavljenih životinja i od bluda.«

Sutradan Pavle uze one ljude, pa zajedno s njima izvrši obred očišćenja. Onda uđe u Hram da objavi kada će isteći dani očišćenja i kada će biti prinete žrtve za svakog od njih.

Pavle uhvaćen

Kada je tih sedam dana već gotovo prošlo, videše ga u Hramu neki Judeji iz Azije, pa uzbuniše sav narod i zgrabiše ga.

»Izraelci, pomagajte!« povikaše. »Ovo je onaj koji svuda sve ljude uči protiv našeg naroda, našeg zakona i ovog mesta! Čak je i Grke uveo u Hram i oskvrnavio ovo sveto mesto!«

Pre toga su, naime, videli Trofima Efesca s njim u gradu, pa su mislili da ga je Pavle i u Hram uveo.

Ceo grad se uskomeša i narod se strča sa svih strana. Pavla zgrabiše, pa ga izvukoše iz Hrama. A vrata se istog časa zatvoriše. Dok su oni pokušavali da ga ubiju, stiže glas do glavnog zapovednika čete da je ceo Jerusalim u pometnji. On odmah uze vojnike i kapetane, pa se strča do njih, a oni, kad videše zapovednika i vojnike, prestadoše da udaraju Pavla.

Zapovednik priđe Pavlu, uhvati ga i naredi da ga vežu sa dva lanca, pa poče da se raspituje ko je on i šta je učinio. A iz gomile su jedni vikali jedno, a drugi drugo. Pošto zbog meteža nije mogao ništa pouzdano da utvrdi, zapovednik naredi da Pavla odvedu u kasarnu. Kada je Pavle stigao do stepeništa, narod je toliko nasrtao da su vojnici morali da ga ponesu. Silan narod je, naime, išao za njim i vikao: »Pogubi ga!«

Pavle se brani pred narodom

Kada je trebalo da ga uvedu u kasarnu, Pavle upita zapovednika: »Da li smem nešto da ti kažem?«

A ovaj reče: »Zar znaš grčki? Onda ti nisi onaj Egipćanin koji je pre nekoliko dana digao bunu i u pustinju poveo četiri hiljade sikarija?«

»Ja sam Judejin iz Tarsa u Kilikiji«, reče Pavle, »građanin znamenitog grada. Molim te, dozvoli mi da se obratim narodu.«

Kada mu je zapovednik dozvolio, Pavle stade na stepenište i mahnu rukom narodu, pa nastade tajac. On onda progovori na hebrejskom jeziku i reče: