Про Проповедник, поглавље Књига проповедникова, поглавље 6
Видех под сунцем још једно зло које тешко притиска људе: Бог дâ човеку богатство, имање и част, па има све што му срце жели, али му Бог не дâ да у томе ужива, него у томе ужива туђинац. То је испразност и тешко зло. Пс 49:10Може човек да има стотину деце и да живи много година, али, колико год поживео, ако не ужива у свом благостању, таман да живи довека, кажем: и мртворођенчету је боље него њему. Мртворођенче дође као дашак, у тами оде и тама му обавије име. И мада никад није видело сунца и ништа није сазнало, спокојније је од оног човека таман да овај поживи и двапут по хиљаду година, а не ужива у свом благостању. Јер, сви иду на исто место.
Сав је човеков мукотрпни труд за његова уста, али глад никако да му се утоли.Јов 5:7
Каква је предност мудрога над безумником? Шта сиромах има од тога што зна како да се понаша пред другима?
Боље је оно што очи виде него лутање жудње. И то је испразност – трчање за ветром.
Што је било, већ има име. Тако се зна и шта је човек – да не може да се парничи с моћнијим од себе.Јов 9:2
Што више речи, то више испразности, па каква је човеку корист од тога? Јер, ко зна шта је добро за човека у његовом животу, за оно мало испразних дана који му прођу као сенка? Ко му може рећи шта ће бити под сунцем после њега?Пс 144:4; Про 8:7