2 Samuel 21 sa iba't ibang salin
Novi srpski (latinica)
21:1
NSP
U Davidovo vreme bila je glad tri godine zaredom. David je tražio lice Gospodnje i Gospod reče: „Na Saulu i njegovom domu leži krivica za prolivenu krv, jer je pogubio Gavaonjane.“
21:2
NSP
Car je pozvao Gavaonjane i govorio s njima. A Gavaonjani nisu Izrailjci, nego preostali potomci Amorejaca, kojima su se Izrailjci obavezali zakletvom. U svojoj revnosti za Izrailj i Judu, Saul je nastojao da ih istrebi.
21:3
NSP
David reče Gavaonjanima: „Šta mogu da učinim za vas? Čime da vas otkupim da biste blagoslovili nasledstvo Gospodnje?“
21:4
NSP
Gavaonjani mu odgovoriše: „Ne tražimo ni srebro ni zlato od Saula i njegovog doma, niti tražimo da se iko pogubi u Izrailju.“ David reče: „Što god kažete, ja ću to učiniti za vas.“
21:5
NSP
Oni odgovoriše caru: „Od čoveka koji nas je zatirao i koji je naumio da nas uništi, da se ne održimo nigde u Izrailju –
21:6
NSP
neka nam se preda sedam od njegovih sinova da ih raskomadamo pred Gospodom u Gavaji Saula, izabranika Gospodnjeg.“ Car reče: „Predaću ih.“
21:7
NSP
Ipak, car je poštedeo Mefivosteja, sina Saulovog sina Jonatana, zbog zakletve koju su David i Jonatan položili jedan drugom pred Gospodom.
21:8
NSP
Car uze Armonija i Mefivosteja, dva sina Resfe, ćerke Aje, koje je rodila Saulu, i pet sinova Saulove ćerke Merave, koje je rodila Adrilu, sinu Varzelaja Meolaćanina,
21:9
NSP
i predade ih u ruke Gavaonjana. Oni su ih raskomadali na gori pred Gospodom. Sva sedmorica su stradali zajedno. Bili su pogubljeni u prvim danima žetve, na početku žetve ječma.
21:10
NSP
Tada je Resfa, ćerka Ajina, uzela vreću od kostreti i prostrla je za sebe na steni, od početka žetve, sve dok kiša s neba nije pala na njih. Ona nije dala da ptice nebeske dolaze na njih danju, ni zveri poljske noću.
21:11
NSP
Kad su Davidu javili šta je uradila Ajina ćerka Resfa, Saulova inoča,
21:12
NSP
on je otišao i uzeo Saulove kosti i kosti njegovog sina Jonatana od meštana Javis-Galada, koje su ukrali s glavnog trga u Vet-Sanu; njih su Filistejci obesili tamo onog dana kad su ubili Saula na Gelvuji.
21:13
NSP
David je odneo odande Saulove kosti i kosti njegovog sina Jonatana, i združio ih s kostima raskomadanih.
21:14
NSP
Zatim je sahranio Saulove kosti i kosti njegovog sina Jonatana u Venijaminovom području, u Seli, u grobu njegovog oca Kisa. Pošto su uradili sve što je car zapovedio, Bog se smilovao zemlji.
21:15
NSP
A kada je opet izbio rat Filistejaca sa Izrailjem, David i njegove sluge s njim, su otišli dole i stupili u boj s Filistejcima. David je bio iscrpljen.
21:16
NSP
A Jesvi-Venov, jedan od potomaka Rafajevih, imao je koplje teško tri stotine šekela bronze. Imao je i novi mač, i govorio je kako će ubiti Davida.
21:17
NSP
Ali Davidu priteče u pomoć Avisaj, sin Serujin, koji navali na Filistejca i ubi ga. Tada su se Davidovi ljudi zakleli: „Nećeš više izlaziti s nama u boj, da se ne ugasi svetiljka Izrailju.“
21:18
NSP
Posle toga je opet izbio rat s Filistejcima u Govu. Tada je Sivehaj Husaćanin ubio Safa, koji je bio Rafajev potomak.
21:19
NSP
Zatim je opet izbio rat sa Filistejcima u Govu. Tada je Elhanan, sin Jare-Oregimova, iz Vitlejema, ubio Golijata Gaćanina, kome je drška koplja bila kao tkalačko vratilo.
21:20
NSP
Zatim je opet izbio rat u Gatu. Tu je bio neki čovek divovskog rasta, koji je imao šest prstiju na svakoj ruci, i šest prstiju na svakoj nozi, ukupno dvadeset četiri prsta. I on je bio Rafajev potomak.
21:21
NSP
On je vređao Izrailj, ali ga je ubio Jonatan, sin Davidovog brata Šime.
21:22
NSP
Ta četvorica su bili potomci Rafaja iz Gata, a poginuli su od ruke Davida i njegovih slugu.