2. MojExo 2. MojsijevaExodus, poglavljekapitola Izlazak (Druga knjiga Mojsijeva)Druhá kniha Mojžíšova, poglavljekapitola 21

»Ovo su zakoni koje ćeš im izložiti:«

Zakon o robovima

»Kada kupiš roba Jevrejina, neka ti služi šest godina, a sedme godine neka ode kao slobodan čovek, bez otkupnine. Ako dođe sam, neka sam i ode, a ako je oženjen, neka s njim ode i njegova žena. Ako mu gospodar nađe ženu, i ona mu rodi sinove ili kćeri, onda neka žena i njena deca pripadnu njenom gospodaru, a on neka ode sam. Ako rob otvoreno kaže: ‚Volim svoga gospodara, svoju ženu i decu – neću da budem slobodan‘, neka ga onda njegov gospodar dovede pred Boga. Neka ga dovede do vrata ili do dovratka i neka mu šilom probuši uho, a ovaj neka mu služi do kraja života.

»Kada čovek proda svoju kćer kao robinju, neka ona ne postane slobodna kao muški robovi. Ako ne bude po volji gospodaru koji ju je za sebe odabrao, neka joj on dozvoli da bude otkupljena. Nema pravo da je proda strancima, pošto joj je otkazao vernost. Ako je odabere za svoga sina, neka s njom postupa kao sa kćeri. Ako sebi uzme drugu ženu, prvoj neka ne uskraćuje hranu, odeću i bračna prava. Ako joj to troje uskrati, onda ona može da ode bez otkupnine.«

Zakoni o delima nasilja

»Ko udari čoveka, pa ovaj umre, neka se pogubi. Ako to ne učini s predumišljajem, nego Bog dopusti da se to desi, odrediću ti mesto na koje može da pobegne. Ali, ako neko s predumišljajem napadne svoga bližnjeg i mučki ga ubije, odvedi ga od mog žrtvenika i pogubi ga.

»Ko udari svoga oca ili majku, neka se pogubi.

»Ko otme čoveka, pa bilo da ga je prodao ili je ovaj još kod njega kada ga uhvate, neka se pogubi.

»Ko prokune svoga oca ili majku, neka se pogubi.

»Ako se ljudi posvađaju, pa jedan udari drugoga kamenom ili pesnicom, a taj ne umre, nego padne u postelju i posle ustane i hoda, makar i sa štapom, onda onaj koji ga je udario nije kriv. Neka mu samo plati za izgubljeno vreme i neka se postara da se sasvim izleči.

»Ko batinom udari svoga roba, bilo muškog ili ženskog, pa rob odmah umre, neka se kazni. Ali, ako rob preživi dan ili dva, neka gospodar ne bude kažnjen, jer je rob njegova svojina.

»Ako se ljudi potuku i udare trudnicu, pa ona pobaci, ali ne pretrpi druge povrede, neka onaj koji ju je udario plati odštetu koju njen muž zatraži, a sudije odobre. Ali, ako ima drugih povreda, onda neka kazna bude život za život, oko za oko, zub za zub, ruka za ruku, noga za nogu, opekotina za opekotinu, rana za ranu, modrica za modricu.

»Ko svoga roba, bilo muškog ili ženskog, udari u oko i upropasti mu ga, neka ga oslobodi, kao naknadu za oko. Ako robu, bilo muškom ili ženskom, izbije zub, neka ga oslobodi, kao naknadu za zub.

»Ako bik smrtno probode čoveka ili ženu, neka se kamenuje i neka se njegovo meso ne jede, ali njegov vlasnik nije kriv. Ali, ako je taj bik i ranije ubadao ljude, a njegov vlasnik ga i pored opomena nije čuvao, pa bik ubije čoveka ili ženu, neka se kamenuje, a i vlasnik neka se pogubi. Ali, ako se od vlasnika traži da plati otkupninu za svoj život, neka plati koliko mu se odredi. Ako bik probode dečaka ili devojčicu, neka se primeni ovaj isti zakon. Ako bik probode roba, bilo muškog ili ženskog, neka vlasnik bika plati trideset šekela srebra robovom gopodaru, a bik neka se kamenuje.

»Ako neko otvori jamu ili je iskopa, a ne pokrije je, pa u nju upadne bik ili magarac, vlasnik jame neka plati odštetu. Neka isplati vlasnika životinje, a uginula životinja neka pripadne njemu.

»Ako nečiji bik povredi tuđeg bika, i ovaj ugine, neka živog bika prodaju, pa podele i novac i uginulog bika. Ali, ako se znalo da je taj bik i ranije ubadao tuđu stoku, a vlasnik ga nije čuvao, onda neka vlasnik dâ bika za bika, a uginula životinja neka pripadne njemu.«