2. Dnv 2. Dnevnika, poglavlje Druga knjiga dnevnika, poglavlje 21
Joram, car Jude
Josafat umre, pa ga sahraniše kraj njegovih praotaca u Davidovom gradu. Na mestu cara nasledi ga njegov sin Joram. Joramova braća, Josafatovi sinovi, zvali su se Azarja, Jehiel, Zaharija, Azarja, Mihailo i Šefatja. Svi su oni bili sinovi Josafata, cara Izraela. Njihov otac im je poklonio mnogo zlata, srebra i vrednih predmeta i utvrđene gradove u Judi, ali je carstvo dao Joramu, jer je on bio njegov prvorođeni sin. Kada se Joram učvrstio na vlasti u carstvu koje je nasledio od oca, on mačem pogubi svu svoju braću, a s njima i druge izraelske kneževe.
Joram je imao trideset dve godine kada je postao car, a u Jerusalimu je vladao osam godina. Išao je stopama careva Izraela, kao i Ahavova vladarska kuća, jer se oženio Ahavovom kćeri. Činio je ono što je zlo u GOSPODNJIM očima. Ali, zbog saveza koji je sklopio sa Davidom, GOSPOD ne htede da uništi Davidovu vladarsku kuću, pošto je obećao da će mu on i njegovi potomci služiti21,7 da će mu … služiti Doslovno: da će njemu i njegovim sinovima dati svetiljku. doveka.
U Joramovo vreme Edom se pobuni protiv Jude i postavi svog cara. Stoga Joram krenu na njih sa svim svojim zapovednicima i bornim kolima. Edomci opkoliše njega i njegove zapovednike bornih kola, ali on se diže noću i izvrši proboj. Sve do dana današnjeg Edom je odmetnut od Jude. U to isto vreme pobunila se i Livna, jer je Joram ostavio GOSPODA, Boga svojih praotaca. Joram je dizao uzvišice po brdima Jude, navodio žitelje Jerusalima da se klanjaju drugim bogovima i tako Judu odveo na stranputicu.
Joram je od proroka Ilije dobio pismo u kom je stajalo:
»Ovako kaže GOSPOD, Bog tvoga praoca Davida: ‚Nisi pošao stopama svoga oca Josafata, ni stopama Ase, cara Jude, nego si pošao stopama careva Izraela i naveo Judeje i žitelje Jerusalima da se klanjaju drugim bogovima, baš kao i Ahavova vladarska kuća. A poubijao si i svoju rođenu braću, svoju porodicu, one koji su bili bolji od tebe. Zato će sada GOSPOD velikom pošašću udariti tvoj narod, tvoje sinove, tvoje žene i sve što je tvoje. A ti ćeš se razboleti od dugotrajne bolesti creva, od koje će ti se na kraju creva prosuti.‘«
GOSPOD protiv Jorama podstaknu neprijateljstvo Filistejaca i Arapa koji su živeli blizu Kušana, pa oni napadoše Judu, provališe u nju i odneše sva dobra koja su se nalazila u carskoj palati. A odvedoše i Joramove sinove i žene, ne ostavivši mu nijednog sina osim najmlađeg, Ahazje.
Posle svih ovih događaja, GOSPOD udari Jorama neizlečivom bolešću creva. Nakon nekog vremena, na kraju druge godine, creva mu ispadoše od bolesti i on umre u velikim mukama. Njegov narod ne zapali ni vatru u njegovu čast kao što je palio njegovim prethodnicima. Joram je imao trideset dve godine kada je postao car, a u Jerusalimu je vladao osam godina. Umro je, a da niko nije zažalio za njim. Sahraniše ga u Davidovom gradu, ali ne u carskoj grobnici.