1. Mósebók 42 í mismunandi þýðingum
Нови српски (ћирилица)
42:1
НСП
Кад је Јаков видео да има жита у Египту, рекао је својим синовима: „Шта се ту згледате?
42:2
НСП
Чуо сам, ево, да има жита у Египту. Сиђите тамо и купите нам га оданде, да останемо на животу и не помремо.“
42:3
НСП
Тако десеторица Јосифове браће сиђу да купе жито у Египту.
42:4
НСП
Јаков није слао Јосифовог брата Венијамина с његовом браћом, мислећи да би му се могла десити каква несрећа.
42:5
НСП
Синови Израиљеви су били међу онима који су дошли да купе жито, јер је глад владала и у хананској земљи.
42:6
НСП
Јосиф, који је био намесник над земљом, продавао је жито целом народу у земљи. Дођу тако и Јосифова браћа и поклоне му се лицем до земље.
42:7
НСП
Јосиф је препознао своју браћу чим их је видео, али се према њима држао као странац, те им се оштро обратио: „Одакле сте дошли?“ Они одговоре: „Из хананске земље, дошли смо да купимо храну.“
42:8
НСП
Јосиф је, наиме, препознао своју браћу, али они њега нису препознали.
42:9
НСП
Тада се Јосиф сетио својих снова које је сањао о њима, па им је рекао: „Ви сте уходе! Дошли сте да извидите где је земља најслабија.“
42:10
НСП
Они одговорише: „Не, господару! Твоје слуге су дошле да купе хране.
42:11
НСП
Сви ми смо синови једног човека. Твоје слуге су поштени људи, а не уходе.“
42:12
НСП
„Не, него сте уходе – тврдио је Јосиф. Дошли сте да извидите где је земља најслабија.“
42:13
НСП
Али они му рекоше: „Нас, твојих слугу, било је дванаесторо браће. Синови смо једног човека у хананској земљи. Ено, најмлађи је сад с нашим оцем, а једнога више нема.“
42:14
НСП
Но, Јосиф им је поново рекао: „Онако је како сам рекао: ви сте уходе!“
42:15
НСП
Овако ћу вас проверити: „Тако ми фараона, нећете отићи одавде ако овамо не дође ваш најмлађи брат.
42:16
НСП
Пошаљите једног од вас да доведе вашег брата. Ви остали ћете остати у притвору и бити испитани да се провери да ли говорите истину или не. Иначе, тако ми фараона, ви сте уходе.“
42:17
НСП
Потом их је бацио у затвор на три дана.
42:18
НСП
Трећег дана им је рекао: „Ја сам човек који се боји Бога. Зато учините ово што кажем и остаћете у животу.
42:19
НСП
Ако сте поштени, нека један од вас браће остане у затвору. Ви остали идите и однесите жито својим изгладнелим породицама.
42:20
НСП
Потом доведите свог најмлађег брата, да се потврди истинитост ваших речи, те да не умрете.“ Тако су и учинили.
42:21
НСП
Они, затим, рекоше један другоме: „Заиста смо криви због нашег брата. Гледали смо његову патњу док нас је молио за милост, али га нисмо слушали. Зато нас је и снашла ова невоља.“
42:22
НСП
Рувим им одврати: „Нисам ли вам рекао: ’Не огрешујте се о дечака!’? Али ви ме нисте слушали. Ево, сад се тражи одговорност за његову крв!“
42:23
НСП
Они нису знали да их Јосиф разуме, јер је говорио с њима преко преводиоца.
42:24
НСП
Тада се Јосиф удаљио од њих и заплакао. Кад се вратио, поново је разговарао с њима. Онда је издвојио Симеуна између њих и наредио да га свежу на њихове очи.
42:25
НСП
Јосиф је, потом, наредио да им напуне жито у вреће, да им се врати њихов новац у вреће, свакоме посебно, те да им се да храна за пут. Тако им је и било учињено.
42:26
НСП
Натоваре они тако жито на своје магарце и оду.
42:27
НСП
Но, у преноћишту, један од њих отвори своју врећу да нахрани свог магарца и угледа свој новац како одозго стоји у врећи.
42:28
НСП
Тада овај рече својој браћи: „Мој новац је враћен! Ево, ту је у мојој врећи!“ Њима се одузме срце. Тресући се, питали су један другога: „Шта нам је то Бог урадио?“
42:29
НСП
Кад су дошли к своме оцу Јакову у Ханан, испричали су му све што им се десило. Рекли су му:
42:30
НСП
„Човек који је господар земље је грубо говорио с нама и оптужио нас да смо уходе.
42:31
НСП
Али ми смо му рекли: ’Поштени смо, нисмо уходе.
42:32
НСП
Било нас је дванаесторо браће; синови смо једног оца. Једнога више нема, а најмлађи је сад са оцем у Ханану.’
42:33
НСП
Тада нам је тај човек, господар земље, рекао: ’Овако ћу знати да сте поштени: оставите једног брата ту са мном, а ви остали узмите жито за ваше изгладнеле породице, па идите.
42:34
НСП
Затим доведите свог најмлађег брата, па ћу знати да нисте уходе, него поштени људи. Тада ћу вам вратити вашег брата, па ћете моћи да тргујете по земљи.’“
42:35
НСП
Али док су празнили своје вреће, сваки од њих у својој врећи нађе своју кесу са новцем. Кад су они и њихов отац угледали кесе са новцем, уплашили су се.
42:36
НСП
„Остављате ме без деце! – рече им њихов отац Јаков. Јосифа нема, Симеуна нема, а сад и Венијамина хоћете да одведете. Све се уротило против мене!“
42:37
НСП
Тада Рувим рече своме оцу: „Можеш да усмртиш моја два сина ако ти га не доведем натраг. Повери га мени и ја ћу ти га вратити.“
42:38
НСП
Али Јаков рече: „Неће мој син сићи с вама! Његов брат је мртав, и он је остао сам. Ако би му се десила несрећа на путу на који полазите, онда бисте моју седу главу у тузи свалили у Свет мртвих.“