1. Moj창 1. Mojsijeva창세기, poglavlje장 Postanje (Prva knjiga Mojsijeva)창세기, poglavlje장 21

Isaakovo rođenje

GOSPOD se smilova Sari kao što je rekao i učini za nju ono što je obećao: Sara zatrudne i rodi Avraamu sina u njegovoj starosti, baš u ono vreme o kome mu je Bog govorio. Sinu koga mu je Sara rodila Avraam dade ime Isaak.

Kada je njegov sin Isaak imao osam dana, Avraam ga obreza kao što mu je Bog zapovedio. Avraam je imao sto godina kada mu se rodio njegov sin Isaak.

Sara reče: »Bog je učinio da se nasmejem, i svi koji za ovo čuju, smejaće se sa mnom.«

I još reče: »Ko je mogao da kaže Avraamu da će Sara dojiti decu? A ipak sam mu rodila sina u njegovoj starosti.«

Dete je poraslo i prestalo da sisa. A onoga dana kada je Isaak prestao da sisa, Avraam priredi veliku gozbu.

Agara i Jišmael oterani

Sara vide kako se sin koga je Avraamu rodila Egipćanka Agara ruga, pa reče Avraamu: »Oteraj ovu robinju i njenog sina, jer sin ove robinje neće biti naslednik sa mojim sinom, sa Isaakom.«

To veoma uzruja Avraama, jer se ticalo njegovog sina.

Ali Bog mu reče: »Nemoj da se uzrujavaš zbog dečaka i svoje robinje. Poslušaj sve što ti Sara kaže, jer će se tvoje potomstvo računati po Isaaku. A i od sina robinje načiniću narod, jer je i on tvoj potomak.«

Avraam ustade rano ujutro, uze hrane i mešinu vode i dade ih Agari. To joj naprti na pleća, pa je otpremi zajedno sa dečakom. Ona ode, pa je lutala po pustinji Beer-Ševi. Kada je u mešini nestalo vode, ona stavi dete pod jedan žbun, pa ode i sede podalje, otprilike koliko luk može da dobaci, jer je mislila: »Ne mogu da gledam kako dete umire.«

I dok je tako sedela, glasno zaplaka.

Bog ču dečakov plač, pa Božiji anđeo pozva Agaru sa neba i reče joj: »Šta je, Agaro? Ne boj se. Bog je čuo kako dečak tamo plače. Ustani, podigni dečaka i uteši ga, jer ću od njega načiniti velik narod.«

Tada joj Bog otvori oči, i ona vide bunar s vodom, pa ode i napuni mešinu i dade dečaku da pije.

Bog je bio sa dečakom dok je odrastao. Živeo je u pustinji i postao strelac. Dok je živeo u pustinji Paran, majka mu iz Egipta dovede ženu.

Avraam sklapa savez s Avimelehom

U to vreme Avimeleh, u pratnji Pihola, zapovednika njegove vojske, reče Avraamu: »Bog je s tobom u svemu što činiš. Zato mi se ovde pred Bogom zakuni da nećeš varati ni mene, ni moju decu, ni moje potomke, nego da ćeš meni i ovoj zemlji u kojoj boraviš biti odan kao što sam i ja odan tebi.«

»Kunem se«, reče Avraam.

Tada se Avraam požali Avimelehu zbog bunara s vodom koji su Avimelehove sluge prisvojile.

A Avimeleh reče: »Ne znam ko je to uradio. Ti mi o tome nisi govorio, i ja za to tek danas čujem.«

Avraam uze sitne i krupne stoke i dade je Avimelehu, pa njih dvojica sklopiše savez.

Potom Avraam odvoji sedmoro ženske jagnjadi iz stada, a Avimeleh ga upita: »Šta znači ovo sedmoro ženske jagnjadi koje si odvojio na stranu?«

On mu odgovori: »Primi od mene ovo sedmoro ženske jagnjadi kao svedočanstvo da sam ja iskopao ovaj bunar.«

Tako ono mesto dobi ime Beer Ševa, jer su tamo njih dvojica položili zakletvu. Kada su Avimeleh i Avraam sklopili savez kod Beer-Ševe, Avimeleh i Pihol, zapovednik njegove vojske, vratiše se u zemlju Filistejaca. Avraam posadi drvo tamariska u Beer-Ševi i tamo se pokloni GOSPODU, Večnome Bogu.

Avraam je još dugo boravio u zemlji Filistejaca.