Flp Filipljanima, poglavlje Poslanica Filipljanima, poglavlje 1
Pavle i Timotej, sluge Hrista Isusa, svim svetima u Hristu Isusu u Filipima, zajedno s nadglednicima1,1 nadglednicima Ili: episkopima. i đakonima:
milost vam i mir od Boga, našeg Oca, i Gospoda Isusa Hrista.
Pavlova molitva za Filipljane
Zahvaljujem svome Bogu kad god vas se setim. U svakoj svojoj molitvi za vas uvek se s radošću molim zbog vašeg udela u evanđelju od prvog dana do sada, uveren u ovo: Onaj koji je u vama započeo dobro delo, dovršiće ga do Dana Hrista Isusa.
I pravo je da tako mislim o svima vama, jer vas nosim u svom srcu – sve vas koji, bilo da sam u okovima, bilo da branim i učvršćujem evanđelje, imate sa mnom udela u milosti. Bog mi je svedok koliko, ljubavlju Hrista Isusa, čeznem za svima vama.
I za ovo se molim:
da vaša ljubav sve više i više obiluje u spoznanju i svakoj pronicljivosti, da možete da prosudite šta je bolje i da budete čisti i besprekorni za Dan Hristov, puni plodova pravednosti koji dolaze kroz Isusa Hrista, na Božiju slavu i hvalu.
Za mene je život Hristos
Hoću da znate, braćo, da je ovo što me zadesilo poslužilo napredovanju evanđelja. Tako je svem pretorijumu1,13 svem pretorijumu To jest: svoj carskoj straži. i svima ostalima postalo jasno da sam ja u okovima radi Hrista, a većina braće u Gospodu, ohrabrena1,14 ohrabrena Ili: uverena. mojim okovima, sve više se usuđuje da bez straha govori Božiju reč.
Jedni, doduše, propovedaju Hrista iz zavisti i nadmetanja, a drugi od dobre volje. Ovi drugi iz ljubavi, jer znaju da sam ovde radi odbrane evanđelja, a oni prvi objavljuju Hrista iz častoljublja, neiskreno, misleći da će mojim okovima dodati još neku nevolju.1,17 U nekim rukopisima je obrnut redosled 16. i 17. stiha. Pa šta onda? Važno je da se na svaki način – bilo iz rđavih, bilo iz dobrih pobuda – objavljuje Hristos, i tome se radujem.
I radovaću se, jer znam da će se posredstvom vaših molitvi i uz pomoć Duha Isusa Hrista to što me snašlo preokrenuti na moje izbavljenje1,19 izbavljenje Ili: spasenje.. Željno iščekujem i nadam se da se ni u čemu neću postideti, nego da ću imati dovoljno pouzdanja da se i sada, kao i uvek, Hristos proslavi u mom telu, bilo mojim životom, bilo smrću. Jer, za mene je život Hristos, a smrt dobitak. Ako budem živeo u telu, to će za mene značiti plodan rad. A šta ću odabrati, ne znam. Pritešnjen sam između ovoga dvoga: želim da odem i da budem sa Hristom, što je mnogo bolje, ali radi vas je potrebnije da ostanem u telu. Uveren u to, znam da ću ostati i biti sa svima vama radi vašeg napretka i radosti u veri, da se još više ponosite zbog mene u Hristu zato što sam ponovo s vama.
Samo, ponašajte se dostojno Hristovog evanđelja. Tako ću – bilo da dođem i vidim vas, bilo da sam odsutan i čujem o vama – znati da čvrsto stojite u jednom duhu i jednodušno se borite za veru evanđelja, ni u čemu se ne plašeći protivnikâ. Njima je to znak propasti, a vama spasenja, i to od Boga. Jer, vama je data milost ne samo da u Hrista verujete nego da za njega i stradate, vodeći borbu kakvu ste videli da ja vodim, a i sada čujete da je vodim.