ДапApg Дела апостолскаApostelgeschichte, поглављеKapitel Дела апостолскаDie Apostelgeschichte des Lukas, поглављеKapitel 20

Павле у Грчкој

Када се буна стишала, Павле је послао по ученике и охрабрио их. Затим се поздравио са њима и отпутовао у Македонију. Пролазећи тим крајевима, охрабривао је ученике многим речима. Тако је стигао у Грчку, где је остао три месеца. Али, баш кад је требало да отплови у Сирију, дознао је да су Јевреји сковали заверу против њега. Зато је одлучио да се врати преко Македоније. Придружили су му се: Пиров син Сопатер из Верије, Аристарх и Секунд из Солуна, Гај из Дерве, Тимотеј, те Тихик и Трофим из Мале Азије. Дап 19:29; Дап 27:2Они су отишли пре нас и сачекали нас у Троади. После празника Бесквасних хлебова, отпловили смо из Филипа и за пет дана стигли у Троаду, где смо остали недељу дана.

Евтих оживљен

У недељу смо се окупили на причест. Павле је поучавао народ, али како је намеравао да отпутује следећег дана, наставио је да проповеда све до поноћи. Дап 2:46; 1. Кор 10:16У горњој соби, у којој смо се сабрали, било је много светиљки. Како се Павлово научавање одужило, један младић по имену Евтих, који је седео на прозору, утону у дубок сан, те савладан сном, паде с трећег спрата. Када су га подигли, био је мртав. Павле је сишао, наднео се над њим, загрлио га и рекао: „Не узнемиравајте се, још је жив!“ Затим се вратио горе, разломио хлеб и јео, па им је још дуго говорио – све до зоре. Након тога је отишао. А младића су довели кући живог, те су се веома утешили.

Павле у Милиту

Ми смо се, пак, раније укрцали на брод и отпловили за Ас. Оданде је требало да поведемо Павла. Он је, наиме, тако одредио, намеравајући да сам путује копном. Када се састао са нама у Асу, укрцали смо га у лађу и отишли у Митилину. Сутрадан смо отпловили оданде и дошли надомак Хиоса. Прекосутра смо пристали у Самосу, а следећег дана смо стигли у Милит. Павле је одлучио да заобиђе Ефес да се не би задржавао у Малој Азији; журио се да, ако је могуће, на празник Педесетнице буде у Јерусалиму.

Опроштај с ефеским старешинама

Из Милита је послао људе у Ефес и позвао црквене старешине. Када су дошли к њему, Павле им је рекао: „Ви знате како сам се све време владао међу вама од првог дана када сам ступио у Малу Азију. Дап 19:9Служио сам Господу са свом понизношћу, уз сузе и невоље које су ме задесиле због јудејских заседа. Нисам пропустио ништа корисно да вам навестим и да вас поучим, како јавно, тако и по кућама. Уверавао сам и Јевреје и Грке да се морају окренути Богу у покајању и веровати у нашег Господа Исуса.Лк 24:47

А сад, ево, по налогу Духа, идем у Јерусалим и не знам шта ме чека тамо. Једино што ми Дух Свети потврђује у сваком граду је да ме чекају окови и невоље. Дап 9:16; Дап 21:11; 1. Сол 3:3До свог живота ми нимало није стало, већ само до тога да истрчим трку и довршим службу коју сам добио од Господа Исуса – да објавим Радосну вест о Божијој милости.Дап 21:13; Рим 8:35; Гал 1:1; Кол 1:24; Тит 1:3

Сада знам да ме нико од вас међу којима сам био, док сам путовао и проповедао о Царству Божијем, више неће видети. Зато вам јамчим на данашњи дан да нисам крив ни за чију пропаст, Јез 33:9; Дап 18:6јер нисам пропустио да вам објавим сав наум Божији. Лк 7:30; Еф 1:11Пазите на себе и на стадо над којим вас је Дух Свети поставио као надгледнике, да напасате цркву Божију, коју је он стекао својом крвљу. Иса 53:12; Јвн 21:15; 1. Пет 5:2; Рим 3:25Знам, наиме, да ће после мог одласка доћи међу вас крволочни вуци који неће штедети стада. Мт 7:15; 2. Пет 2:1Чак ће се и међу вама самима појавити они који ће извртати учење како би одвукли ученике за собом. Зато будите на опрезу! Сећајте се да три године, дан и ноћ, нисам престајао да са сузама опомињем свакога од вас.Мт 25:13; Јев 13:17

А сада вас поверавам Богу и његовој милостивој речи која вас може изградити и дати вам наследство међу свима који су посвећени. Еф 1:18Ничије сребро, злато или одећу нисам пожелео. 1. Сам 12:3И сами знате да сам се сопственим рукама постарао за своје личне потребе, као и за потребе својих сарадника. Дап 18:3; 1. Кор 4:12; 1. Сол 2:9; 2. Сол 3:8У свему сам вам дао пример: да се тако треба трудити и старати се за немоћне, сећајући се речи Господа Исуса: ’Блаженије је давати, него примати.’“Лк 6:38; Лк 18:22

Кад је изрекао ово, клекнуо је, па се помолио са свима њима. Тада су сви гласно заплакали, пали у загрљај Павлу и изљубили га. Највише их је ожалостило кад је рекао да га више неће видети. Затим су га испратили на лађу.