Pri Priče, poglavlje Priče Solomonove, poglavlje 13
Mudar sin sluša očeve pouke,
a rugalac ne sluša prekor.
Dobre reči se čoveku vraćaju kao dobro,
a neverni žude samo za nasiljem.
Ko pazi na svoje reči, na svoj život pazi,
a ko govori nepromišljeno, propašće.
Lenjivac želi, a ne dobija ništa,
a marljivima se želje ostvaruju.
Pravednici mrze lažljive reči,
a opaki se brukaju i sramote.
Pravednost čuva čestitoga,
a opakost obara grešnika.
Neko se gradi da je bogat,
a nema ništa.
Drugi se gradi da je siromašan,
a ima veliko bogatstvo.
Čovek može bogatstvom da otkupi život,
a siromahu niko ne preti.
Svetlost pravednikâ veselo sija,
a svetiljka opakih se gasi.
Oholost rađa samo svađu,
a mudrost je kod onih koji prihvataju savet.
Nepošteno stečeno bogatstvo se istopi,
a ko malo-pomalo skuplja, ima sve više.
Predugo nadanje donosi bol srcu,
a ispunjena želja drvo je života.
Ko prezire pouku, propašće,
a ko poštuje zapovest, biće na miru.
Učenje mudrih izvor je života –
odvraća čoveka od zamki smrti.
Razboritost donosi naklonost,
a život nevernih je težak.
Ko god je razborit, radi promišljeno,
a bezumnik pokazuje svoju glupost.
Nepouzdan glasnik upada u nevolju,
a pouzdan vesnik donosi isceljenje.
Ko ne mari za stegu, u siromaštvo i sramotu pada,
a ko sluša prekor, stiče čast.
Ispunjena želja slatka je duši,
a bezumnicima je mrsko da se okrenu od zla.
Ko ide s mudrima, postaće mudar,
a ko se druži s bezumnima, stradaće.
Nesreća goni grešnike,
a dobro je nagrada pravednicima.
Dobar čovek ostavlja nasledstvo unucima,
a grešnikovo bogatstvo čuva se za pravednika.
Siromahova njiva može dati obilje hrane,
ali nepravda sve odnese.
Ko štedi prut, mrzi svoga sina,
a ko voli svoga sina, vaspitava ga stegom.
Pravednik jede da utoli glad,
a želudac opakih stalno je gladan.