Дап Дела апостолска, поглавље Дела апостолска, поглавље 13
Прво мисијско путовање
Прво Павлово мисијско путовање
Међу пророцима и учитељима антиохијске цркве били су: Варнава, Симеун кога су звали „Нигер“, Лукије из Кирине, Манаин који је одгојен са царом Иродом тетрархом и Савле. Дап 11:27Док су једном служили Господу и постили, Свети Дух им је рекао: „Издвојте ми Савла и Варнаву за дело на које сам их позвао.“ Дап 9:15; Рим 1:1; Гал 1:15; 1. Тим 2:7Тада, након што су постили и молили се, положили су руке на њих, па су их отпремили.Дап 6:6
На Кипру
Павле и Варнава су, послани од Духа Светога, отишли у Селеукију, и одатле отпловили за Кипар. Стигавши у Саламину, објављивали су Божију реч по јудејским синагогама. Са собом су водили и Јована као помоћника.Дап 12:25
Путујући по целом острву, стигли су до Пафа. Тамо су срели неког врачара, лажног пророка, Јеврејина који се звао Варисус. Он је био у пратњи проконзула Сергија Павла, разборитог човека. Овај је тражио да чује Божију реч, па је позвао Варнаву и Савла. Међутим, њима се супротставио Елима, врачар (што је превод његовог имена), настојећи да одврати проконзула од вере. Дап 8:9; 2. Тим 3:8Тада је Савле, звани и „Павле“, надахнут Духом Светим, упро поглед у њега и рекао му: „Сине ђавољи и непријатељу свега што је праведно! Пун си сваке врсте лукавства и преваре! Зар нећеш престати да изврћеш праве путеве Господње?! Мт 13:38; Јвн 8:44; 1. Јн 3:8Сад се, ево, Господња рука подиже против тебе: ослепећеш и неко време нећеш видети светлост сунца.“
Истог трена густа тама паде на њега, те је тумарао около и тражио неког да га води за руку. Када је проконзул видео шта се догодило, поверовао је, задивљен учењем о Господу.
У Антиохији Писидијској
Након тога су Павле и његови сапутници отпловили из Пафа и дошли у Пергу у Памфилији. Ту их је Јован Марко напустио и вратио се у Јерусалим. Дап 15:38Из Перге су продужили и дошли у Антиохију Писидијску. У суботу су ушли у синагогу и сели. После читања из Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: „Браћо, ако имате какву реч утехе за народ, реците.“
Павле је устао, дао руком знак и почео да говори: „Израиљци и остали који се бојите Бога, чујте: Бог овог народа израиљског изабрао је наше очеве и подигао овај народ у туђини, у земљи египатској. Оданде их је својом великом силом извео 2. Мој 1:1; 2. Мој 13:16и око четрдесет година их стрпљиво подносио у пустињи. 2. Мој 16:35Кад је уништио седам народа у земљи хананској, дао им је у наследство њихову земљу. Ис Нав 3:10То је трајало неких четири стотине педесет година.
Након тога, Бог им је дао судије све до пророка Самуила. Суд 2:16Онда су затражили цара и Бог им је дао Саула, Кисовог сина, из Венијаминовог племена, који је владао четрдесет година. 1. Сам 8:5; 1. Сам 9:16А када га је уклонио, поставио им је Давида за цара, за кога је сам посведочио: ’Нашао сам Давида, Јесејевог сина, човека по моме срцу, који ће учинити све што је по мојој вољи.’1. Сам 13:14; Пс 89:20
Из његовог потомства је Бог, по свом обећању, подигао Израиљу Спаситеља Исуса. 2. Сам 7:12; Пс 132:11; Иса 11:1Пре његовог доласка, Јован је свем израиљском народу проповедао крштење за покајање од греха. Мт 3:1Кад је Јован завршавао своју службу, рекао је: ’За кога ме ви сматрате? Ја нисам он. Али, ево, после мене долази онај коме ја нисам достојан ни сандале на ногама да одвежем.’Јвн 1:20; Јвн 3:28
Браћо, синови Аврахамовог рода и сви ви богобојазни, нама је упућена порука о овом спасењу. Мт 10:6Становници Јерусалима и њихове старешине нису препознали Исуса, већ су га осудили. Тако су испунили речи пророка које се сваке суботе читају. Лк 24:27; 1. Кор 2:8Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, тражили су од Пилата да га погуби. Мт 27:20; Лк 23:23; Дап 3:14А кад су извршили све што је о њему у Писму написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. Међутим, Бог га је васкрсао из мртвих, Мт 28:6; Мк 16:6те се много дана јављао онима који су са њим дошли из Галилеје у Јерусалим. Они су сада његови сведоци пред народом.Јвн 20:19
И ми вам објављујемо Радосну вест: обећање које је Бог дао нашим прецима, 1. Мој 22:18; 2. Сам 7:12; Иса 4:2; Дан 9:24он је испунио на нама, њиховим потомцима, кад је васкрсао Исуса, баш као што је записано у другом псалму:
’Ти си Син мој,
данас си се мени родио.’Пс 2:7; Јев 1:5
А о томе да га је Бог подигао из мртвих, да више никад не подлегне труљењу, овако је речено:
’Ја ћу вам испунити света и поуздана обећања
која сам дао Давиду.’Иса 55:3
А у једном другом псалму пише:
’Ти нећеш дати да твој Светац трули.’Пс 16:10; Дап 2:31
А кад је Давид послужио Божијој намери у своме нараштају, умро је и био сахрањен поред својих предака, те је иструнуо. 1. Цар 2:10; Дап 2:29Али онај кога је Бог васкрсао није подлегао труљењу.Дап 2:31
Стога знајте, браћо, да вам се посредством Исуса навешћује опроштење греха; од свих њих Мојсијев Закон није могао да вас оправда. Иса 53:12; Јер 31:34; Лк 24:47Његовим посредством свако ко верује бива оправдан.Рим 3:20
Зато пазите да вам се не догоди оно што су пророци рекли:
’Гледајте, ругачи,
чудите се и пропадните,
јер, ево, учинићу нешто у ваше дане,
у шта не бисте веровали да вам ко исприча.’“Ав 1:5
Кад су излазили из синагоге, замолили су их да им и идуће суботе говоре о овоме. Кад се скуп разишао, много је Јевреја и побожних обраћеника на јудејску веру кренуло за Павлом и Варнавом. Ови су разговарали са њима и потстицали их да наставе да живе по милости Божијој.Дап 11:23
Следеће суботе окупио се скоро сав град да чује реч Божију. Међутим, када су Јевреји видели то мноштво људи, обузела их је завист, па су се супротставили, погрдно се изражавајући о ономе што је Павле говорио.
Павле и Варнава су им храбро одговорили: „Требало је да се реч Божија проповеда прво вама. Али пошто је ви одбијате и не сматрате себе вреднима вечног живота, ми се окрећемо незнабошцима. 5. Мој 32:21; Дап 3:26; Дап 4:29; Дап 18:6Јер, тако нам је сам Господ заповедио:
’Одредио сам те да будеш светлост пуцима,
да будеш спасење до краја земље.’“Иса 49:6; Иса 42:6; Лк 2:32
Кад су то незнабошци чули, радовали су се и славили реч Господњу, па су узверовали сви који су били одређени за вечни живот.
А реч Господња се ширила по свој околини. Међутим, Јевреји су побунили неке од угледних и богобојазних жена и водеће људе у граду, те су покренули прогон против Павла и Варнаве и изгнали их из својих крајева. 2. Тим 3:11Они, стога, отресоше прашину са својих ногу13,51 Отресање прашине је био симболични чин скидања одговорности са себе. и одоше у Икониум. Мт 10:14; Мк 6:11; Лк 9:5А ученици су били пуни радости и Светога Духа.